Предраг Цуне Гојковић 06.11.1932. – 21.07.2017.

Предраг Цуне Гојковић је рођен 06. новембра 1932. године у Крагујевцу

Предраг Цуне Гојковић је рођен 06. новембра 1932. године у Крагујевцу. Он је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. Надимак Цуне је добио, како је сам објаснио у емисији Балканском улицом Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању Оди да те мајка цуне (љуби).

Отац Предрага Гојковића, Јован Гојковић, рођен је 1906. године у Кузмину, у Срему. Са седамнаест година се доселио у Крагујевац, где је живео и радио као берберин. У Крагујевцу се 1931. године упознао са будућом Предраговим мајком, Радмилом, која је имала 17 година, а 1932. године су се венчали. Предраг је рођен 06. новембра 1932. године, а 13 месеци касније је добио сестру Анку. Године 1936. цела породица се преселила у Београд, у улицу Грчића Миленка.

Предраг Гојковић је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи Војислав Илић. Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем. Након гимназије, студира на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.

Дана 06. новембра 1962. године Предраг Гојковић се оженио Лепосавом, са којом је и данас у браку. Има две ћерке, Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу. У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова. Грамофоснка плоча са песмом „Кафу ми, драга, испеци“ издата је 1962. године и достигла златан тираж од 50 хиљада примерака.

Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија певао је иу дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић, а наступао је иу 3 са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем.

Неке од награда које је добио су: Сребрни лав (1958. године), Орден заслуга за народ (одликовао га председник Југославије), Награда за најбољег натуршчика, за улогу у филму „Јагоде у грлу“ (1985. године) и посебно признање за врхунски допринос националној култури Србије.

Познате песме су му: Кафу ми драга испеци, Ај чија фрула, Љубав ми срце мори, Соња, Извините другови свирачи, Дунаве моје море, Запевајте песме старе, Јаничар и Невена.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар