Просветари траже повећање плате

До повећања плате кроз коефицијенте

Ако је један од главних услова за прекид вишемесечног штрајка било усвајање платних разреда, просветари су незадовољни нацртом закона о платама у јавном сектору и траже повећање зарада кроз измену коефицијената

Изгледало је да се током новогодишњих и божићних празника просветна сцена смирила због најављене реформе српског образовања, у којој ће по свој прилици највише страдати професори грађанског права и веронауке, али чини се да је то било само затишје пред буру. Њу је поново распламсао министар Вербић изјавом да у Србији нема квалитетног кадра за ова два предмета и да их сада предају и они који за то не испуњавају баш све услове.

Међутим, дужни му нису остали ни просветни радници који су изашли са захтевима за повећање личног дохотка кроз измене коефицијената и исплату једнократне новчане помоћи у јануару. Како сада изгледа, чини се да су и просветари и министар незадовољни предвиђеним законским решењем о платним разреди, чије увођење је било један од основних услова да се прекине прошлогодишњи штрајк.

Нада у платне разреде

У Унији просветних радника Србије, једном од четири синдиката у просвети, истичу да су понуђена решења у нацрту закона о платама у јавном сектору веома лоша и да због тога он нема њихову подршку.

– Она не гарантују побољшање материјалног положаја просветних радника као што је предвиђено у Споразуму који је потписан након штрајка. Из нацрта су изостављени функционери, затим јавна предузећа, па ће он практично само понудити „уравниловку“ за супротном најслабије плаћени део јавног сектора. Истина је да су се просветни радници уздали у платне разреде надајући се да ће поправити њихову незавидну ситуацију. Уздали су се у праведност полазећи од словеначког примера, где се платним разреди уређује плата баш све у јавном сектору, од најнижег сервера па до председника Републике, објашњава Милан Јевтић, потпредседник упрса.

Он додаје да се тим нацртом закона многа постојећа права, а нарочито она везана за колективно преговарење, суспендују и да наши законодавци нису имали у виду потпуну транспарентност када су у питању платни разреди. Због тога су се просветари окренули измени коефицијената која по, речима нашег саговорника, такође представља комплексно питање.

– Важећа уредба о коефицијентима у просвети је потпуно девалвирала, с обзиром да се већим делом и не примењује приликом обрачуна зарада. Велики број запослених у просвети, нарочито они са нижом стручном спремом, углавном се ради о ненаставно особљу, зараду и не прима на основу уредбе о коефицијентима, већ на основу одредбе Општег колективног уговора иу висини минималне загарантоване плате. Како се плате непрекидно умањују у просвети у једном тренутку се може очекивати да сви запослени у школама, од помоћног радника до директора, почну да примају минималну загарантовану зараду, истиче Јевтић.

Иако можда оваква изјава сада делује драстично, да би се унапред спречио такав сценарио просветари сматрају да је потребно изменити коефицијенте и коначно решити њихов материјални положај.

Мирно решавање спорова

Међутим, не инсистирају само на повећању својих зарада већ и на већим улагањима у образовање. Наш саговорник објашњава да је то захтев не само просветних радника, већ и стручних друштава. Већи проценат издвајања за просвету предвиђен је и усвојеном Стратегијом образовања коју је прихватила и усвојила Народна скупштина и Влада републике Србије, па их, по речима Јевтића, просветари својим захтевом само упозоравају да усвојена документа са собом носе и обавезу њихове примене и да не би требало само да представљају списак лепих жеља за Нову годину.

– По окончању штрајка потписан је Споразум о мирном решавању спорова који је обухватао 10 чланова. На жалост, мало тога из Споразума је до сада примењено, иако су сви рокови прошли. Ситуација је озбиљнија него што на први поглед изгледа јер су у име Владе споразум потписала и два министра. Реч је о опасном преседану, јер се некада до министарских потписа тешко долазило будући су они значили и гаранцију спровођења. Међутим, сведоци смо да у актуелној Влади ништа не значе чак ни прихваћене обавезе, а да су министри само потрошна роба чији потпис и интегритет не вреде ништа, закључује наш саговорник.

О даљим корацима синдиката није могао ништа конкретно да нам каже јер су преговори са Министарством још у току, али иако синдикати у просвети, по његовим речима, нису уједињени, у постојећим околностима није нарочито тешко постићи акционо јединство. Зато је сигурно да акција, с обзиром на веома лош материјални положај просветних радника, неће изостати, а наш саговорник је нарочито очекује на локалном нивоу, тамо где локална самоуправа игнорише обавезе према просветним радницима.

Извор: крагујевачке.рс

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар