Прве кафане – кафана „Илиџа“

Ова кафана налазила се преко пута зграде "Социјалног", на месту где је данас фонтана

Ова кафана налазила се преко пута зграде „Социјалног“, на месту где је данас фонтана. Поред ње је био Акционарски парни млин који је 1948. године изгоре у пожару.

Ово је уједно и прва кафана у Крагујевцу за коју знамо да су је користиле путујуће позоришне трупе, због чега је кафана „Илиџа“ важила за позоришну кафану.

Кафана „Илиџа“ је настала у другој половини 19. века. Добила је име по купатилу са топлом водом које се налазило у близини ове кафане.

Кафану је подигао угледни крагујевачки трговац Јова Спалајковић, па се она по њему првобитно називала „Спалајковићева“ или „Јовина“ кафана. Имала је позорницу, моловане завесе, „кортине“, насликани портал, галерију изложену уз бину, због чега је често називана „позоришном кафаном“, јер су се врло често у њој давале позоришне представе. Кафана се налазила у оном делу старог Крагујевца где је било планирано подизање зграде за позориште. Био је то прљав и запуштен део вароши са зградом подесном за гостовање путујућих позоришних трупа, орагнизвање забава и другог окупљања.

На позив професора Крагујевачке гимназије Владислава Каћанског и Радована Пејића, септембра 1867. године, у Крагујевац је стигла позоришна трупа Паје Степића. Основана 1866. у Београду, ова трупа бројала је петнаест чланова. Били су то „млади људи који беху пионири наше сцене“. У трупи су се, поред жстепића, налазила његова кћи Јулка, син Душан и нећака Марија, а поред њих и глумци: Фотије Иличић, Димитрије Марковић Кикинђанин са женом, Тоша Јовановић, Алекса Савић са женом Катараином, Михаило и Софија Гашпаровић, Петровић и Светозар Бркић.

Глумци су у вароши дочекани одушевљено. Био је организован свечани дочек, на челу са одбором који су чинили чланови Крагујевачког позоришног друштва. Позориште је било смештено у локалу Театралног друштва „Илиџа“. Глумци су распоређени по приватним становима у чаршији. Мада нема више оних који се сећају кафане „Илиџа“, ипак ће вам свако показати место где се та кафана налазила јер је она угостила многе путујуће трупе које су тих година долазиле у Крагујевац.

До нас је преко ретких вести допро само део репертоара ове позоришне трупе који је она изводила на даскама у „Илиџи“. Зна се да је у Крагујевцу приказан цео перертоар Степићеве трупе, који је био претежно национално и родољубиво интониран. И поред најбоље воље, успели смо да дођемо до десетак наслова које је трупа извела. То су:

  • Војнички бегунац од Еде Сиглигетија,
  • Покондирена тиква,
  • Бој на Косову од Јована Стерије Поповића,
  • Краљевић Марко и Арапин од Николића,
  • Наход и Даница,
  • Ђурађ Бранковић од Карла Оберњика и још нека друга дела, позната у то време.

Позориште је радило „неколико месеци“, највероватније до краја те године. Почетком идуће године ову трупу налазимо у Војводини.

Врло често су просторије „Илиџе“ изнајмљиване другим друштвима и асоцијацијама. Тако је у њеним просторијама 1875. године приредило Крагујевачко читалиште „беседу“ са игранком, која је била добро посећена, а 1881. године организован је дочек Нове године. Просторије кфане користило је највише „Театрално доброљно друштво“, које је извршило адаптацију, преуредило га за позоришне представе и 1879. године гостује у „Илиџи“ чувена Димићева трупа.

Од 1880. године просторије су преурешене у модерну кафану. Међутим, ова кафана је била на лошем гласу због разнородног света које је посећивао. „Часни грађани“ су се често жалили на овај крагујевачки „бурдељ“.

Године 1895. купила је компанија Радовић-Трифуновић-Молеровић просторије кафане „Илиџа“ и претворила их у магацин брашна. Овој намени кафана је служила 40 година.

Акционарски парни млин 1915. године. На његовом месту данас је фонтана.

Акционарски парни млин 1915. године. На његовом месту данас је фонтана.

У 1902/3. години као закупац кафане се помиње Таса Димитријевић.

Да је кафана претворена у магацин брашна и да је у веома лошем стању била током Другог светског рата, говори допис новинара „Новог времена“.

„Зграда, у којој је било смештено прво српско позориште постоји још и сада у Крагујевцу, иако је од њеног подизања протекло више од сто година. Она се налази у улици Краља Петра број 10. Разликује се од осталих суседних зграда по томе што је по изгледу много необичнија, доста је ниска, а кров јој је развучен. Прозори високи и светли, али су сткла упрљана прашином, тако да се једва кроз њих нешто види. Очуван је велики лук са кога се некада спуштала позоришна завеса, а на његовим стубовима још се добро распознају живописне фреске. Једна од њих иличава Јоакима Вујића, творца српског позоришта, са књигом у руци. Та је фреска добро сачувана.

Испред некадашње позорнице шири се пространа сала, која се простире према улици. Инзад прозора налази се галерија у ширини целе зграде. Сада је сва покривена чађом и прашином. С ове галерије украшене дрворезом уживао је српски кнез Милош, пре више од сто година у позоришним комадима које је приређивао Јоаким Вујић.

Данас ова историјска зграда служи крагујевачком Акционарском млину за магацин брашна. Мали број Крагујевчана зна за ову историјску зграду.“ „Ново време“ бр. 128, 01. октобар 1941.

Кафана је срушена приликом бомбардовања у Другом светском рату.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар