Прве кафане – кафана „Македонија“

Хотел "Македонија" је првобитно била кафана

Хотел „Македонија“ је првобитно била кафана. Налазио се у улици Краља Петра број 42. Име је добила по области Македонија која припада јужном Балкану и у којој две трећине становништва чине македонски Словени.

У грчком миту о Македону каже се да је он син Зевса и Деукалионове кћери Тије, а по другом предању које је сачувано каже се , да је син египатског бога Озириса, који је носио вучју главу као амблем када је кренуо да осваја свет. Пошто је освојио ову област, Озирис је прогласио Македона краљем, и оставио га у земљи која је по њему названа Македонија. Зна се да је област Македонија била насељена још 7000 г.п.н.е.

Тако је ова чувена крагујевачка кафана коју су основали Цинцари, добила име по Македонији, одакле потичу њени први власници. Са радом је почела у другој половини 19. века. Посећивали су је махоммлади који су били жељни провода. За разлику од Прве крагујевачке пивнице у чијој близини је била ова кафана, разликовала се јер је имала велику салу и собе за преноћиште.

Према сачуваним фотографијама види се да је испред кафане била велика покривена башта која је у пазарне дане била испуњена до последњег места. Кафана је била на добром гласу. Постоје сведочанства да су гостујући глумци у Првој крагујевачкој пивници радо свраћали у њу и ту остајали до зоре уз тамбураше, који су их вешто увесељавали. Ова кафана се памти и по изузетним гурманским специјалитетима.

Била је то грађевина која је неколико пута дограђивана. У приземљу ове зграде била је велика просторија за кафану, а споља до улице била је башта са великом терасом. Доцније, између два рата, дограђен је трем. На фасади ове зграде крупним ћириличним словима било је исписано „Гостионица Македонија“. То се може видети на једној фотографији с почетка 20. века.

Као власник гостионице је у 1900. години помиње се Георг Гуде. Једно време држао је ову гостионицу у закуп Сава Новаковић, угледни крагујевачки трговац и хотелијер.

Године 1931. држао је хотел Љуборим Топаловић као закупац. Их једног огласа види се да он држи кафану све до 1935. године. Он се помиње за време Другог светског рата као власник гостионице. Његово име убележено је у списку прималаца шећера из априла 1942. године.

У просторијама ове кафане 24. јуна 1934. године одржало је Музичко друштво „Бродил“ годишњу скупштину на којој је изабрана управа друштва: Радомир Ристић, надзорник у ВТЗ-у, Драгослав Костић, трговац, Душан Стојановић, трговац, Аца Хофмановић, председник Занатлијског удружења, Живојин Науновић, предузимач, Драгољуб Михаилов, надзорник у ВТЗ-у, Франц Палма, мајстор у ВТЗ-у, Радмила Здравковић, студент, Рисанто Петровић, водник, Драгољуб Тодоровић, трговац.

Кафана је прерасла у хотел половином 19. века у време када се на празном простору између кнез Милошевих конака и старе турске вароши интензивно гради. Тада је зграда реновирана у хотел. ТАко је првобитно мала гостионица прерасла у хотел. Она је по првом власнику који је био родом из Македоније носила име „Гостионица Македонија“, а у периоду између два рата хотел „Македонија“.

Наслоњена бочном страном на „Прву крагујевачку пивницу“ у периоду између два рата преименована је у „Хотел Македонија“, јер је гостима поред хране и пића почела нудити преноћиште. Хотел „Македонија“ бележи пред Други светски рат најлепше странице своје историје. У његовим просторијама организује Ловачко друштво из Крагујевца своје састанке и ловачке вечери. Крајем октобра 1938. године на ловачкој вечери која је била добро посећена (преко 100 ловаца), трпеза ловачке вчере била је од одстрељене дивљачи. На крају је била организована лутрија. Ловци су за лутрију која се овако организује сами прилагали уловљену дивљач: зец, лисица, јаребица. Приход од лутрије коришћен је „за заштиту и размножавање дивљачи“.

Поред кафане „Македонија“, ловци Крагујевца користили су просторије и других кафана за организовање својих вечери, које су обично биле добро посећене. Тако ссу за ловачке кафане важиле кафана „Пролеће“, „Код Шењанина“ и кафане „Кајмакчалан“ и „Париз“, док се Клуб удружења налазио у кафани „Браћа Југовић“, која се налазила између хотела „Гушић“ и кафане „Задруга“.

Године 1941. држао је Гостионицу „Македонија“ Благоје Маринковић, који е дуго времена радио као келнер у кафани „Шумадија“.

Кафана је страдала у октобру 1944. године, непосредно пред ослобођење града, од бомбардовања.

Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар