Прве кафане – кафана Слога и кафана Мула Салине

Било је ту једно Молеровићево сокаче...

У време прве владе кнеза Милоша Обреновића (185 – 1839), постојала је на месту где је данас улица 27. марта (раније Масарикова), мала узана уличица коју су називали „Молеровићево сокаче“, а у ствари је она била најкраћа веза иземђу Кнез Милошевог двора и Старе турске вароши. У њој је преко пута Старе општине (налазила се где је данас паркинг испред Заставиног солитера), на углу радила кафана „Слога“. У овој кафани је била прва пошта, док Господар Јеврем Обреновић није направио свој конак. Даље испред те кафане налазио се Двор Господара Јевремеа 8 ту је био плајфер Ризнић и други), па „Пивница“ господара Јеврема, која је свој последњи назив све до рушења задржала под именом Пивница „Босна“.

И за ову кафану везана је занимљива прича о томе како су Крагујевчани тражили злато кнеза Милоша.

У време рушења тог „Молеровићевог сокачета“, тридесетих година ХХ века, раднику Милану Арсићу који је био из једног села код Крагујевца, и радио на рушењу куће, појавила се некаква камена полоча што је приметио још један радник. Пошто су покушали да плочу подигну и нису успели, договоре се да то оставе за сумрак када се сви разиђу, надајући се да је ту закопано злато кнеза Милоша Обреновића. Када су уподне сви напустили место збг јаког сунца, они су остали и почели да копају, а пауза за ручак била готова, вратили су се и остали радници.

– Ту је кнежево злато – рече један од копача.

У том моменту плоча се помери и место злата избије гадан смрад јер је то у ствари била септичка јама кафане „Слога“ која је била у вези са купатилом и тоалетом.

Арсић је од тада носио надимак „Смрад“ а од кнежевог злата није било ништа.Једну кафану у Крагујевцу помињу путописци који су у време прве владе кнеза Милоша Обреновића посетили Крагујевац. Била је то кафана Муле Салине. Био је то једини Турчин који је живео у Крагујевцу, а њега је кнез Милош задржао јер му је он био потребан а му коресподенцију са Турцима преводи. Како би мога да се издржава дозволио му је да може отворити кафану. О овој кафани других података нема.

Пренето из књиге „Кафане старог Крагујевца“, Бориша Радовановић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар