Прве кафане – кафане у улици Краља Петра

Улица Краља Петра је једна од најстаријих улица Крагујевца

Улица Краља Петра почињала је од доњег бетонског моста од апотеке Момира Савковића, а завршавала се на углу Масарикове и Краља Александра. Припадала је Варошком кварту.

То је једна од најстаријих улица Крагујевца. Првобитно се ова улица називала Улица Краља Милана (1897-1926), а ишла је од сквера „Код Крста“, а одатле се она називала улица Кнеза Михаила до Господар Јевремове (Масарикове).

Ова улица добила је име по Петру I Карађорђевићу (1844-1921), сину Кнеза Александра Карађорђевића и Персиде (рођ. Ненадовић).

Улица Краља Петра спајала је на известан начин, две вароши: стару турску „линеарну“ чаршију наслеђену од Турака, и нову српску насталу око дворског комплекса Кнеза Милоша Обреновића.

Из једног документа 1827. године види се да је улица добила турску калдрму у дужини од 520 аршина (365м) а ширине 5 аршина. То је одприлике од Доњег бетонског моста код зграде „Социјалног“ до „Крста“. Када се крајем 19. века центар чаршије померио дефинитивно на трасу код „Крста“, „бела флека“ која је постојала у чаршијском ткиву попуњавана је у последњим деценијама 19. века зградама угледних крагујевачких трговаца и занатлија.

Овај правац формиран на размеђу 19. и 20. века, наставио је правац пружања ка Новој цркви и Милановачком друму, да би у периоду између два рата добио коначан изглед. Око ове кичме – језгра вароши, простор се ширио изградњом нових кућа, захватајући нове улице и попречне везе што је било у вези са процесом развоја Крагујевца као привредног и административног центра Шумадије.

Ако пођемо овом улицом од некадшње Камене ћуприје, (данашњег Доњег бетонског моста) левом страном улице старог Крагујевца прво се наилазило на апотеку угледног крагујевачког фармацеуте Момира Савковића. На том месту је данас зграда „Социјалног“. До апотеке радила је дрвара и бакалница па кафана „Оријент“, означена на једном плану као куплерај.

У улици Краља Петра на непарној страни до кафане „Оријент“ била је прво касапница, а до ње кафана, па су се потом ређале занатске радње: опанчарска, абаџијска, штрикерска и опанчарска и продавница „Победа“. Између опанчарске и браварске радње радила је кафана „Европа“.

Ако идемо даље овом улицом наилазимо на кафану „Централ“ која је радила од самог „Чешког стоваришта“ коју је држала угледна породица Јагушт.

Развој индустрије натерао је занатлије да се боре за опстанак, јер је индустријска роба која је била јефтинија преплавила тржиште. Од „Чешког стоваришта“ према „Крсту“, ређале су даље као у неком низу занатске радње: ситар, четкар и до њих једна бакалница. У том низу малих занатских радњи, на месту где је данас зграда „кифла“ ређале су се фризерска, бурегџијска па пиљарска радња и месара. Између месарске радње и кафане „Лапово“ била је пекара.

Кафане старог Крагујевца
Бориша Радовановић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар