Прве кафане – Кнежева кафана

Ова кафана је настала због потребе Јеврема Обреновића

Конак који је 1837. године подигао на старој крагујевачкој чаршији господар Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића, у почетку је служио Јеврему када у варош дође да има где „обитавати“, па је по њеему ово здање складних пропорција и називано „Господар-Јевремов конак„. Доцније је то била „Кнежева кафана“ и једно време служила као пошта.

Gospodar Jevrem Obrenovic

Господар Јеврем Обреновић

Ова кафана је настала због потребе Јеврема Обреновића. Јеврем Обреновић је био најмлађи брат кнеза Милоша. Рођен је у Добрињи код Ужица око 1790. године. Када га је Милош поставио за обор кнеза Шабачке нахије, било му је 26 година. Био је ожењен Томанијом, ћерком Адама Богосављевића. Са њом је имао осморо деце (седам кћери и једног сина). Мада се није лепо гледао са „старим господарем“ кнезом Милошем често је долазио у Крагујевац. Спорови са братом највише су се јављали због тежњи и настојања његових да престоницу Србије што више прлижи Европи. Кнез Милош у том погледу био је конзервативнији, али је попуштао када је морао. Господар Јеврем је на Главној чаршији у Крагујевцу подигао спратну кућу у којој је одседао док би боравио у престоници. Он је како би нову престоницу приближио Европи, из Сомбора довео Јозефа Шлезингера, који је најпре био учитељ музике његовој деци у Шапцу, а после на захтев кнеза Милоша са „бандом“ се преселио у Крагујевац за учитеља музике. Једно време Јеврем Обреновић је био губернатор београдске вароши и заузимао значајне положаје у држави: надзорник јавних грађевина, управник Војно-полицијске канцеларије, председник Државног савета, члан Намесништва. Умро је 1856. године на свом имању у Влашкој код Јашија (Румунија).

Јевремов конак у Крагујевцу била је прва у низу зграда типичних за дворску архитектуру 19 века. Зграда се налазила на месту где је хотел „Дубровник“, данас Рајфајзен банка. По препоруци кнеза Милоша, Јеврем је отворио у конаку кафану. Понекад се ово здање називало и „Гостински конак“ или „Кнежева кафана“ јер свако ко би долазио у варош, у њему је могао преноћити. Конак је у прво време служио и као пошта јер су „татари“ (поштоноше) ту остављали пошиљке.

Зграда је била покривена ћерамидом и имала 18 соба. Плац зграде заузимао је дужину 22 и ширину 16,5 хвата. У великом дворишту било је низ помоћних објеката. Зграда је једно време служила потребама двора, а када је 1838. у Крагујевцу основан Лицеј, уселио се у ово здање. У конаку је залагањем Атанасија Николића почела да ради прва школа цртања у Србији, „Школа начертанија„.

Газда Јевремов конак, Лицеј, сада је ту зграда бившег хотела Дубровник

Газда Јевремов конак, Лицеј, сада је ту зграда бившег хотела Дубровник

После пресељења Лицеја у Београд, зграда је предата 1841. године „Централном правленију„, а премештањем престонице Гимназији. Потом је овде усељено Начелство округа крагујевачког које ће у њој бити најдуже смештено, па ће зграда носити назив „Старо начелство„. Порушена је пред Први светски рат.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар