Прве кафане – прва крагујевачка пивница

Старе кафане, тачнје њихова имена, постали су у другој половини 19. века својеврсни оријентири у простору - градски

Старе кафане, тачнје њихова имена, постали су у другој половини 19. века својеврсни оријентири у простору – градски топоними.

Кафана је највише било у најужем центру – Чаршија, али и у бочним улицама које су се ту стицале. Оне су врло брзо постале својеврсна средишта друштвеног живота, где су посетиоци, осим уживања у кафенисању, дувану и пригодној музици, већ имали прилике да гледају и позоришне представе путујућих трупа. У кафанама су осниване и прве новинске редакције, књижевни кружоци, рађали се одбори политичких партија, формирале музичке капеле и занатска и трговачка удружења.

Политички живот тога доба не може се замислити без кафана и нераскидиво је везан за њих. Обично су кафане служиле за агитацију и одржавање скупова. Ту се уз кафу и ракију, врло често остајало до зоре, да се прослави победа или какав успех.

Нико није тачно записао када је у Шумадији почела да се производи ракија шљивовица, али је она као својеврстан бренд нуђена гостима већ у 20. веку. За разлику од других крајева ова ракија је увек имала своје посебности. У кафанама је нуђена препченица или мека шљивовица. Кафеџије су је куповале код продаваца на пијаци, а за добру ракију, када би се куповала, обично је кафеџија гледао боју, бистрину, мирис и укус. Пошто оцени да је за његову кафану добра, кафеџија је куповао и нудио гостима.

Ракија се у овим крајевима први пут помиње у документима из средњег века. Тако је, на пример, Душанови законик који је донет 1349. и 1354. године, прописао строге казне за оне који би се напили и при томе правили изгред. У члану 166. било је прописано овако:

„Пијаница откуда иде и изазива кога или посече или окрвави, а не досмрти, таквому пијанцу да му се око извади и рука одсече. Аколи пијанац задере или капу коме скине или другу срамоту учини, а не окрвави да га убије, да се удари штаповима сто пута и да се вргне у тамницу и потом да се изведе из тамнице и дасе опет бије и пусти.“

Непуних десет година по ослобођењу од турске власти, Крагујевац је почео мењати свој изглед. После изградње двора кнеза Милоша Обреновића на простору између Лепенице и Ердоглијског потока, центар вароши се постепено померао западно од старе турске вароши која је препуштена зубу времена и постепено нестајала. Празан простор између њих попуњаван је тако да се стварао нови трг са крстом у центру где се одвијао целокупни јавни живот града. Ту су у низу биле поређане мале радње, бакалнице, кафанице и хотели са баштама. Међу њима издвајала се зграда прве крагујевачке Пивнице.

Настала у време када се Крагујевац интензивно развијао, у овој кафани окупљало се разнородно друштво. Смештена у најпрометнијем делу вароши где је био и пијац, ту су одседали поред градског становништва и сељаци који с удоносили производе на продају. Пивница, како су је Крагујевчани називали, била је значајна што је у њој крајем 1911. године отворен други биоскоп у вароши „Гранд биоскоп“. Представе су одржаване једанпут дневно, а цена улазнице била је 1 динар за одрасле и 40 пара за децу. Слике су у овом биоскопу биле „јасне и без већег треперења“, тако да је увек сала била пуна.

Од политичких догађаја који су одржани у овој Пивници, био је пријем за хрватске студенте (23. априла 1912. године) који су ширили идеје о уједињењу свих Словена на Балкану.

Све до 1925. године у том објекту одржаване су позоришне представе путујућих група. Тако је у годинама уочи рата сазидан биоскоп власништво Чеха Фофонке.

Из једног чланка у „Одјеку Шумадије“ види се да биоскоп „Пивницу“ држи Миљојко Раденковић. Он је јануара 1941. године физички напао новинара „Одјека Шумадије“ М.Р.П. Гандија због писања овог листа.

Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар