Прве новине које излазе на тлу слободне Србије

Прве новине у Србији, уз благослов кнеза Милоша Обреновића, излазе под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу

Прве новине у Србији, уз благослов кнеза Милоша Обреновића, угледале су светлост дана 5. јануара 1834. године, под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу ,и називом „НОВИНЕ СРБСКЕ„. И тако Крагујевац као прва престоница модерне Србије, постаде „колевка српске штампе„.

Иако неписмен, својом сељачком бистрином, препреденошћу и упорношћу, кнез Милош је сматрао да треба одговарати потреби да се на неки начин сазнају најновије вести из земље и иностранства на веродостојан начин. И поред тога Милош је саветовао свог уредника да би боље било да се у новинама пише о томе шта се дешава ван земље Србије, јер рекао је „Паметни новинари о својој држави мало пишу„.

Новине србске биле су пре свега службени лист Кнежевине Србије, који је у току Давидовићевог уредништва имао и обележје политичког гласила.

Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог србског устанка условио је бржи развој привреде – трговине и занатства – што је довело до формирања прве буржоазије. Истискивањем турске и конституисањем српске власти настао је још један друштвени слој – чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.

Новине србске су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине србске нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете. Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.

Давидовић није замишљао своје новине само као просто средство обавештавања, већ и као средство изношења сопственог мишљења и ставова. Због тога је брзо дошао у сукоб с кнезом Милошем Обреновићем, који је наредио да се над Новинама србским установи цензура. Кнез је ставио Давидовићу до знања да се новинар у Србији не сме бавити политиком; његова је дужност да објављује службене материјале и да преноси вести из листова које му одреди Кнежева канцеларија. Због непридржавања ових заповести, Димитрије Давидовић је удаљен из новинарства.

Чим су се појавиле новине, кнез Милош Обреновић им је одредио цензуру:

Да се ништа у новине не ставишто би било као примјечаније собствено самог нашег новинара о политики и поступку страни Держава, а особито да се не подкраду у новинама нашим речи слободомислене.
Да ништа таково у наше новине не уђе, што би противно било страним Державама, јер ја нећу, да се и један кабинет страни и једно страно лице, од наше стране увређено нађе.
Вообшче пак у новине наше ништа се друго о страним Державама не меће, развје толико, колико у страним новинама пише, више ни ријечи.
Да се ни оно у нутра не ставља што би нашој политици у чему год, буди најмањем противно било.

НОВИНЕ СРБСКЕ, су у Крагујевцу штапане до половине 1835.године, кад се штампарија сели у Београд. Имајући у виду промене у уређивачкој концепцији, као и осцилацију читаности, прве србске новине , успеле су да се одрже на тржишту штампе све до 1919. године .

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар