Реформе и енергичне мере Председника крагујевачке општине г. Страхиње Јањића

Крагујевац за време Другог светског рата

Овако је претседниковао Г. Јањић Крагујевцем на почетку Другог светског ратаПредседник крагујевачке општине г. Страхиња Јањић борави ових дана у Београду да би водећим круговима приказао стање у Крагујевачкој општини и да би затражио пуну подршку за решење једног важног питања за Крагујевац.

Г. Јањић посетио је Антимасонску изложбу. На првом кораку он је дао доказ о свом вeликом, родољубивом срцу. Кад му је поднета касица за прилог сиротињи извадио је свежањ од 50.000 динара и дао то као поздрав Крагујeвца Београду.

Затим известио је надлежне да је собом за исхрану београдске сиротиње донео и један камион брашна, 200 килограма пиринча, три вреће пасуља и 1.000 метара дрва.

Ове намирнице поделиће се првенствено породицама оних бораца добровољаца који се уШумадији боре против комунизма.У Србији нема малог детета које не би умело да исприча какве је реформе извео у Крагујевцу претседник општине г. Страхиња Н. Јањић. Већ кад је примио дужност, видело се ће чврстом руком препородити варош коју су његови предходници безмало гурнули у пропаст. У општинској каси нашао је 109.000 динара, од тога 70.000 динара у неважећим новчаницама. Решење проблема било је просто: позван је бивши претседник г. Симовић који је у року од пет минута морао на место неважећих новчаница да стави у касу 70.000 српских динара.

Од јутра до мрака на послу, решен да успе у својој мисији г. Jањић је за двадесет првих дана свог претседниковања успео да у касу унесе 7.972.333 динара. На буџетски део унето је 1.195.403 динара, на ван буџетски 6.778,930 динара. За свега десет дана за сиротињу скупљено је 3.091.507 динара. Хартије од вредности које су биле заложене у вредности од 64.000 динара враћене су на своје место. Кад су сви рачуни ликвидирани и кад је новац почео да притиче у општинску касу са свих страна видело се да је спасена част једне општине која се налазила пред правим стечајем…Енергични претседник општине основао је за децу без родитеља дом, а за управу дома поставио је сва хумана друштва у Крагујевцу.Друштва су морала цео свој капитал да уложе у фонд за сиротињу.

Отмене крагујевачке даме уместо да иду на чајанке и посела, где ће водити празне разговоре, сада купају децу и брину се за њихову исхрану. Дежурају дању и ноћу, јер има и одoјчади.

На „Метином брду“ г. Јањић наишао је на једно остављено новорођенче. Он га је предао на негу и решио да му кумује. И остала деца збринута у дому сматрају претседника општине као свог другог оца.

Иницијативом г. Јањића огрев Крагујевца је сасвим обезбеђен. У прво време дрва није било, а ако се недељно дотера један метар коштао је до 1.000 динара. Сада су конфисковане генералске шуме код Крагујевца. Одатле је војсци дато 2.000 метара а грађанству 17.000 метара. Ко може да плати добија дрво по 200 динара, ко не може-бесплатно.

Г. Јањић наредио је свештенству да обилази из собе у собу, из стана у стан крагујевачку сиротињу и изврши њен попис. Према том списку свака породица добила је по 10 килограма брашна и по пет килограма на свако дете, литар зејтина, литар гаса и метар дрва бесплатно.

Крагујевачка општина се може похвалити да у њој нема незапослених. Организован је радни батаљон који располаже са девет чета и 46 возила. Људи добијају надницу 120 динара, жене 60 динара, деца 40 динара.На дан кад је са својим одредом ушао у Крагујевац као први српски официр капетан г. Страхиња Н. Јањић, нашао је да црна берза цвета а комунизам влада. Још истог дана образовао је обавештајну службу од добронамерних грађана. За сваки случај зеленаштва и црне берзе наређено је да се поред одузимања робе удари кривцу по 25 до 50 батина. Извршилац је наредник Василије Јатић, бивши калуђер, који је ових дана такође постао славан у Србији. Док за енергичног претседника сељаци кажу: „Он је као Бог, код њега нема шале“, за наредника Василија: “Он и теши и теше…“

Да нема шале видело се онда кад је највећем трговцу Брани Вељковићу, шумадијском „краљу гвожђа“ ударио на јавном месту 25 батина зато што је са 40 подигао на 120 динара цену клинцима за поткивање стоке.

Новом наредбом обрађено је 500 хектара ледине. Три трактора и сто плугова преоравају а за њима сељаци сеју три вагона напрашене пшенице „Банкут“, која ће идуће године исхранити цео Крагујевац.Приликом боравка у Београду г. претседник нам је изјавио:

– Не смањујем темпо у свом раду, не осврћем се ни на шта, не очекујем помоћ ни са које стране. Продужићу и даље енергичне мере да бих заштитио интерес општине и грађанства, који су је водили кроз 23 године и довели их до овог хаотичног стања приближног банкротству.

(Ново време бр. 179, 28. новембар 1941.)

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар