Братислав Славковић „Кеша” (Крагујевац, 6. децембар 1945 — Крагујевац, 2. јул 2021) био је био српски позоришни, филмски и ТВ глумац.
Братислав Славковић Кеша припада плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен у Крагујевцу 1945. године, професионалну глумачку каријеру започео је давне 1970. године у Црногорском народном позоришту у Титограду. Године 1974. враћа се у Крагујевац и више од четири деценије веран је својој матичној кући. Играо је у свим медијима: на радију, филму, телевизији. Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару. У младости се успешно бавио и спортом и играо за подмладак ФК „Радничког“.
Кешу је ТВ публика гледала у серијама „Срећни људи“, „Село гори, а баба се чешља“, „Мој рођак са села“, „Равна гора“, „Немањићи“, „Убице мог оца“, „Шифра Деспот“, „Синђелићи“, „Ургентни центар“…
Једну од последњих улога остварио је у филму „Мој јутарњи смех“, последњем остварењу које је вољени српски глумац Небојша Глоговац снимио пред смрт.
Аутор: Александар Ђорђевић
Фото: Дневни лист Данас