Село Аџине Ливаде (Станово – Крагујевац)

Аџине Ливаде је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 51 становника.

Аџине Ливаде је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 51 становника. Насеље је основано 1780. године. Под њивама се налази 200,11 ha, воћњацима 49,93 ha, виноградима 0,71 ha, ливадама 100,87 ha, пашњацима 204,17 ha док остало земљиште заузима 3,17 ha.

Положај села.

Аџине Ливаде су на левој страни Вучјег Потока, који силази са Вучје Косе и зове се другачије – Лесмаровац – по истоименом извору од кога настаје. Цело село је на заравњеним темену косе Мале Ливаде и протеже се у дужину скоро пуна два часа хода. Идући од извора Лесмаровца низ поток, Аџине Ливаде почињу Горњом Малом, југоисточно од брда Остревице. Ниже ње је, скоро за читав час пешачења, Средња Мала код Ајдучке Воде, северно од Остревице. Најнижа је, низ поток, Доња Мала, удаљена од Средње око два километра и раздвојена је од грошничке Горње Мале брдом Градином.

Воде.

У Вучји Поток утиче Иконарски или Кречански Поток. Ниједан од њих не наноси штете пољским усевима чак ни при највишем водостању у њима.
Мештани се за све потребе служе искључиво изворском водом. Свака амахала има по једну јаку живу воду поред доста слабијих. Такве су у Горњој Мали – Чесма, у Средњој – Ајдучка Вода и у Доњој – Ламбовића Извор.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је мањим делом у самом селу између појединих удаљенијих кућа и махала, а највећи ван села. Има поља која су удаљена по час и 15 минута хода од крајњих сеоских кућа на тој страни.

Шуме су на Божуровој и Вучјој Коси, Дробњи, Лесмаровцу, Лиси, Малој Лиси, Танкој Коси, Церовини и н Чукари. Ту су и пашњаци за стоку. Најбоља је утрина на Дрену, источно од села. Заједничке су „селске“ шуме на Лиси, Лесмаровцу и Дробњи; а има их још на Божуровој Коси, Танкој Коси и Чукари. Ту су свуда и заједничке „селске“ утрине.
Аџине Ливаде имају 4 трла и две бачије: Бачије су на Дрену.
Сеоски атар заузима простор од 479, 2 хектара, од тога су њиве на 160,6 ха, ливаде 100 ха и на шуме са утринама 218,4 хектара. Појединцима припада 8,1 хектара шума са утринама а све остале су заједничка сеоска својина. Зиратна земља, које има укупно 260,8 ха, је слабије каквоће. У други зиратни ред долази 11,3 ха; у трећи 19,1 ха, четврти 200 ха и у пети 30,4 хектара. Појединачни забрани су у петом а заједничке шуме и утрине у трећем шумском реду.
У атару овог села нема власника из других села док становници овог села имају своја поља у атарима Грошнице, Станова, затим, Губеревца*, Грабовца* и Честина* у Гружи*.

Тип села.

У поменутим махалама су куће растурене, без икаквог реда. Горња Мала зове се често Перовићи а понекад и Јованци; Средњу зову Мирковићи или Лазаревци а Доња Томићи или Лучинци.

Име селу.

Мештани причају да су Аџине Ливаде добиле своје име од места на коме је ово село засновано. У време Турака живео је у Грошнцици неки спахија-хаџија. Он је имао огрмно имање по целој околини. Њему је припадало сво земљиште данашњег сеоског атара.

Старине у селу.

У атару Аџиних Ливада нема видних остатака ранијих насеља, али се у три топографска имена одржала успомена на даљу прошлост. Име Грчко Поље подсећа на Грке, који су некада владали овом облашћу; назив Стража казује да је овде некада била стража, вероватно у турско доба, била стража за чување друма и на крају сам назив села казује да су раније Турци господарили просторима на коме је ово село.

Постанак села и порекло становништва.

Ово насеље први пут се помиње у попису становништва 31 децембра 1884. гдоине. Пре тога је оно било саставни део – заселак Грошнице, од које се одвојило у засебно село по жељи својих становника, али је и даље остало са Грошницом у општинској заједници. И поред тога што је ово село по броју родова најмање у Лепеници, а врло мало и по броју кућа, ипак оно спада у стара насеља, јер је основано за време Друге сеобе под патријархом Арсенијем IV Јовановићем, пре неких 150 година.
Сва четири рода досељена су из непосредне околине Сјенице, одакле су побегли од турског зулума.
Прва три рода – Мирковићи, Томићи и Перовићи – спустили су се из Селишта, које је раније било Збеговиште, на своја данашња места због тога што им је извор у Збеговишту постао недовољан, а овде су имали добру воду из јаких извора. Четврти род – Кнежевићи* – досељен је такође у збег последњих година 18. века. Према томе су све три махале исте старости. Од тог доба број сеоских родова остао је непромењен а број кућа и становништва непрекидно се повећавао деобом и распадањем задруга, односно рађањем.
*У књизи „Лепеница“ пише Ковачевићи.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)–одакле су досељени–Крсна слава
Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:
-166, Мирковићи (опште презиме Ђоковићи а посебно Бојовићи, Продановићи, Здравковићи; Вукојичићи и Ђукићи), Житница (Увац), Лазаревдан.
-181, Перовићи, Вапа на Пештеру, Јовањдан.
-222, Томићи (Миливојевићи, Проковићи, Милутиновићи, Радосављевићи, Ђуричићи и Живановићи), Житница (Увац), Лучиндан.
Досељени у периоду од 1788 до 1803. године:
-350, Ковачевићи*, Штавље код Сјенице, Никољдан.

*У књизи „Насеља у Лепеници“ пише Кнежевићи.

Остали подаци о селу.

-Аџине Ливаде имале су 1903. године 4 рода са 40 кућа а 1900. године живела је у њему 301 душа. Према попису из 1910. године било је овде 42 дома и 378 становника а 1921. године село је имало 344 душе.
Сеоско гробље је у Ливадама између Средње и Доње Мале.
Литија се носи на Бели (тројички) уторак. Преславу има само Горња Мала, у петак пред Младенце.

Фото: Ђузла

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар