Село Баљковац (Пивара-Крагујевац)

Баљковац је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 627 становника. Насеље

Баљковац је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 627 становника. Насеље је основано 1750. године. Под њивама се налази 294,73 ha, воћњацима 25,17 ha, виноградима 0,84 ha, ливадама 40,45 ha, пашњацима 36,22 ha док остало земљиште заузима 1,86 ha.

Положај села.

Баљковац је јужно од Крагујевца, на левој страни речице Ждраљице, која утиче у Лепеницу. Највећи део села је на гребену и на источној страни косе која дели воду Ждраљици и Ердечици. На северној страни куће баљковачке Горње Мале скоро су се саставиле са кућама шевачких Милићана.
Баљковачка Горња Мала простире се са обе стране Баљковачког, а Средња (под Куковим Ливадама) је на обема обалама Вардекинског Потока. Између њих су сеоска имања, одстојање износи 10 минута хода. Источно од ових махала су Речани (Доња Мала) у подножју брда Реџовци. Измеђи ове и Средње Мале тече поточић Вардекички Поток, а међусобно одстојанје износи око 20 минута пешачења.

Воде.

Осим поменутих речица и потока кроз сеоски атар тече и поток Медна, који настаје извором Бакарњачом под Гувништима. Он дели бадњевачку Доњу Малу од доњосабашачког краја Џепара. Воду са овог извора и потока мештани не употребљавају за пиће; чак ни стока неће да је пије, јер заудара на бакар, по чему су извор и поток добили своје име. Баљковачки и Вардекички Поток плаве приликом великог водостаја онижа сеоска поља а Ждраљица дохвата и куће Доњег Краја, што бива врло ретко.
Баљковац је богат живом водом. Свака махала има по један јак – главни и неколико слабијих извора: У Горњој Мали је – Баљковац; у Средњој је Садашински Бунар а у Доњој Мали су: Товрљански, Чаушевачки и Јаковљев Извор, затим чесма на Реџовцу. У Баљковачком Потоку је, испод Доње Мале, Лазовски Извор. Како су ови извори подалеко од кућа мештани су у новије време почели копати ђермове, којих има око 15.

Земље и шуме.

Земље за орање и ливаде су нешто у самом селу, између махала, а већином су ван села удаљене 45 минута хода. Шуме са утрином су на Боровом Тору, Горњем Брду, Кршу и под Гувништима.

Тип села.

Баљковац је село разбијеног типа и дели се на три поменуте махале. Део села на гребену косе је друмског карактера и изгледа као да је ушорен.

Име селу.

О постанку имена овог села постоје у народу две приче. Једни веле, да је село добило име од извора Баљковца са кога су носили воду кнезу Милошу у Крагујевац, јер је боља од теверичке и трмбаске. Други, пак, причају да се сеоски спахија, који је живео у Крагујевцу, звао Баљко и по њему њеов спахилук Баљково имање. Назив спахилука узели су оснивачи за име села и изменили у Баљковац.

Старине у селу.

Постоји предање да је у околини Баљковца раније постојало неко хришћанско насеље, по свој прилици мађарско, али је нестало средином 18. века. Народ прича да су у Селишту живели неки Маџари, који су са брда Стражаре мотрили на околне путеве а укопавали су се у Маџарском Гробљу у Дебелом Лугу. На оба места налажен је, приликом копања и орања, новац мађарско краља Леополда.

Постанак села и порекло становништва.

Баљковац су основала два рода, Банковићи и Бојанићи, за време Друге сеобе. Он је најпре био збег на месту где је данас Старо Село. Махале су постале тек 1836. године, када је у Шумадији вршено ушоравање села по наредби кнеза Милоша. И поред старог порекла ипак се село први пут помиње у Ридловој карти 1810. године, на којој је записан као Baikuvacz. Осим тога убележен је још у две карте, у Руску 1831. године као Балковац и у Миленковићеву од 1850. године као Баљковац.
Село је расло рађањем и деобом задруга. За време Кочине Крајине добило је три рода, у доба Првог устанка још 3 рода а после 1815. године није овамо дошао ниједан досељеник. Само је један род од 6 домова дошао овамо у питомину а сви остали родови а сви остали су добегли у збегове.

Порекло породица.
Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава
Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:

-86, Банковићи (Ђерасимовићи), Белопавловићи у Црној Гори, Симеундан.
-91, Бојанићи (Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи), Дробњаци у Црној Гори, Ђурђевдан.

У Лепеницу Дробњаци долазе у времену од Друге сеобе до Кочине крајине (1737-1787), а њихове породице су населиле три насеља – Добрачу, Баљковцу и Белошевац.  У Баљковцу су Дробњаци једна од две оснивачке породице села, а 1902. године су били ови њихови родови – Бојанићи, Вукомановић, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевић, Арсенијевић, Јанковићи, Љубисављевић, Мијаиловић, Раденковић, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловиц, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи.

-143, Курудиновићи (Вуковићи, Мирковићи и Чајовићи), Ровине у Црној Гори, Лучиндан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:
-275, Вучићевићи (Живадиновићи, Вучићевићи и Николићи), Жупа, Аранђеловдан.
-349, Кованџићи (Јаковљевићи, Недељковићи и Стевановићи), Пећ, Св. Петка.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
-781, Кундаковићи (Вуловићи и Ивановићи), Нови Пазар, Томиндан.
-1027, Сремци (Лазаревићи и Павловићи), Срем, Никољдан.
-1094, Чаушевићи (Стевановићи и Крстићи-Стојановићи), Јелашница код Ниша, Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У селу је 1903 године било 8 родова са 89 кућа и 538 становника; 1910. године број кућа се износио 95 а број становника 691 – да би 1921. године Баљковац имао 585 душа.
Баљковац има два гробља. Једно је близу Маџарског – ту се копају Горња и Средња Мала. Поред њих се укопавају све три белошевачке махале, које су на левој страни Ждраљице. Друго је преко Ждраљице, на десној страни, у којој се поред баљковачких Речана сахрањују трмбаски Ждраљичани у белошевачки Бугармалци.
Литија се носи на Други дан Свете Тројице. Заветине немају.

Фото: Ђузла

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар