Село Вињиште (Станово – Крагујевац)

Положај села. Вињиште је на обема странама Милићанског (Милићког) Потока и потока Попадинца, који утичу у Лепеницу. Први

Положај села.

Вињиште је на обема странама Милићанског (Милићког) Потока и потока Попадинца, који утичу у Лепеницу. Први поток долази са Кременца а други са Орашја више Горње Мале. У врху обадва потока и са обеју њихових страна простире се Горња Мала. Ниже ње је, на обема странама Милићанског Потока, Доња Мала. Прва је под Кременцом и Нешковим Гробом а друго испод Дубова и Вуксановице. Између обеју махала на Милићанском Потоку раздаљинаје више од 20 минута хода преко поља и кроз сеоске шумарице.

Воде.

Доскора се Вињиште служило само бунарском (изворском) водом, јер има доста бунара са довољно воде. Тек у најновије време мештани су кренули копати ђермове (сада их има седам), збг удаљености бунара од многих сеоких кућа. По јачини прво место заузима бунар Пиштовац у Горњој Мали, па Барски Поток на Кременцу. Вода овог другог заудара на сумпор, те је мештани само у изузетним случајевима употребљавају за пиће. Исте јачине је и Стублина и Доњој Мали. Незнатнији су Чесма и Бунар под Дубовима, под Оскорушом и под Бадњом. Сува Чесма у истоименом пољу не личи на извор, већ на копан ђерам. Она је дубока 4 метра а висина воде је у њој око 2 метра. Када падају велике кише или после отапања снега, вода се из ње прелива и отиче.
Ниједан од поменутих потока који наводњавају село, не штети поља чак ни при највишем водостају у њима.

Земље и шуме.

Ораница и ливада има у селу између обеју махала, али је већина ван села, иза кућа, најдаље 40 минута хода. Ливаде су поглавито у Равном Гају и на Кременцу а шуме у Кременцу и на Столици.
Цео вињишки атар простире се на 376 хектара. Од тога на зиратну земљу долази 287 а на шуме 89 хектара. Зиратна земља обухвата – њиве 179 и ливаде 108 хектара – од чега је у другом зиратном реду 100, трећем 98, четвртом 68 и петом 21 хектар док је приватна шума сва у петом шумском реду – свега 2,84 ха. На заједничку шуму и утрину долази 86 хектара.
У атару Вињишта мају своје земље само мештани Драгобраће а Вињиштанцима припадају нека поља у атару Драгобраће.

Тип села.

Горња Мала има три дела – групе кућа, на трима косама. То су куће Секулића, Микића и Милорадовића. Доња Мала има два дела на супротним странама Милићаснког Потока, то су Милићани и Андрејићи. Кроз обе махале води по једн главна (и неколик споредних) улица те село изгледа као друмско насеље.

Име селу.

Сељани зову своје село Вињиште или Вињишта. Они причају да му је име дошло отуда што је некада на коси испод Дубова било много винограда, који су припадали крагујевачким спахијама. То место, на коме је вино рађало у изобиљу назваше мештани Вињиште, па је доцније овај назив пренето на село, када је оно заузело ово поље.

Старине у селу.

Старо Гробље на Дубовима и Црквине у његовој близини указује на неко раније насеље, о коме сељани, по предању, кажу да је постојало пре турског доба.

Постанак села и порекло становништва.

Село су пре 160 година основали родови: Милићани, Секулићи, Милорадовићи, Андрејићи и Лазовићи (Лазаревићи). Ови последњи су изумрли а од остала четири рода Вињиште данас има 82 куће. Изузев 7 домова доцнијих досељеника њима припадају сви остали сеоски домови.
И село и обе његове махале постале су у исто време од збегова а нарасли су, готово искључивоо, рађањем и деобом задруга.
Вињиште је најпре унесено у Уписник 1818. године као Винвиште, затим у Пописник 1822. године као Вињиште. У Вуковој Даници 1827. године и у Пирховом Путовању 1829. године забележено је правилно, као Вињиште, а у Гавриловићевом речнику 1848. године као Винвште док је на Миленковићевој карти 1850. године је уписано као Винвшче.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:
-83, Андрејићи (Андрејићи, Пантелићи и Секулићи), Косово, Никољдан.
-155, Милићани, Кучи (Црна Гора), Митровдан.
-201, Секулићи (Ранковићи, Андријићи, Миловановићи, Јовићијевићи, Милојевићи – Тодорићевићи и Тодоровићи, Нешовићи – Сретеновићи и Максимовићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Ђурђевдан.
Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:
-1199, Швабићи, Банат, Св. Врачи.
-1392, Вучковићи, Драгачево, Ђурђевдан.
-1460, Јовановићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
-1543, Луковићи, Кнић (Гружа), Михољдан.
-1682, Јовановићи, непознато (Грошница), Јовањдан.
-2135, Васовићи, Честин (Гружа), Митровдан.

Остали подаци о селу.

-Године 1903. У Вињишту је било 10 родова са 89 домова у којима је 1900. године живело 536 становника да би 1910. године број кућа износио 97 а број становника 632. На дан 31 јануара 1921. године у селу је било 581 становник.
Сеоско гробље је на Црвеном Гробљу – близу грошничке цркве – у Доњој Мали.
Заветина је Томиндан а литија се носи у Белу Суботу по Тројицама.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар