СКЦ – програм за период 01.12.-07.12.2014.

СКЦ - програм за период 01.12.-07.12.2014.

Уторак, 02. децембар – Галерија СКЦ у 20:00

ИЗЛОЖБА

Нова топографија предграђа: Душан Поповић

Фотограф-уметник Душан Поповић ради у домену фотографије у документарном маниру. Методологија овог фотографског приступа подразумева фотографисање сцена које нису промењене због фотографисања. На први поглед, фотографије су детаљни описи,ближи утилитарном свету него уметности. Али, заправо оне су резултат комплексног менталног процеса који укључује све посебности стваралачког чина.

Иако се различита Предграђа које Поповић фотографише налазе се у околини Београда, она су карактеристична за целу Југоисточну Европу. У већој или мањој мери то су полу-урбанизована, полу-уређена, релативно нова насеља у којима најчешће живи велики број људи. Поповићева Предграђа су не-места сусрета градске и сеоске инфраструктуре, архитектонских контраста и различитих начина живота. Места у којима модел урбане културе перманентно бива редефинисан својом супротношћу, места у којима често долази до својеврсног искуственог прекида. Овај прекид је наговештен неутралношћу Поповићевог погледа на просторе у којима је подједнако лако замислити организоване бруталне криминалне радње као и миран породични живот.

Фотографије Душана Поповића јесу специфични одговор на неке од идеја и приступа представљених на једној од најутицајнијих фотографских изложби двадесетог века-Нова топографија: Фотографије измењеног пејзажа одржаној у Музеју Džordž Istmen Haus у Рочестеру, у Њујорку, 1975. године. Кустос ове изложбе, Вилијам Џенкинс, дефинисао је питање стила представљених радова у вези са  топографским снимцима предела, а не у вези са сликовитим пејзажима попут оних које је правио Ансел Адамс. Строгост, притајени хумор и занемаривање формалних квалитета слике неке су особина које је Џенкис идентификовао као посебно важне.

У својим фотографијама, насталим на трагу и даље актуелних лекција ове значајне изложбе, Поповић прави своју нову топографију београдских предграђа. На фотографијама углавном нису представљени људи, главни глумци су зграде и улице, међупростори без јасне намене и аутомобили, пси луталице и дворишта. Уметничка претензија ових снимака скривена је у њиховој једноставној појавности у којој прегршт детаља често анулира јединственост мотива и оставља посматрача у недоумици око смисла појединачних фотографија.

У садашњем контексту српског друштва, који подразумева дугогодишњу кризу и нестабилност, ове фотографије очекивано не гледају у будућност, већ у прошлост. Могуће је поставити питања о њиховој делотворности у смислу процеса историзације града, тренутном заустављању његових сталних промена. Чак, или посебно, са утилитарно-топографског аспекта могуће је претпоставити да ови делови града никада нису снимљени на овај начин, што призива питања о значају, односно занемаривању значаја материјалне културе у овој средини.

Било да се ради о друштвеном тренутку, историји града, специфичном искуству предграђа или топографском потенцијалу фотографије као уметности, ове фотографије остају убедљива слика стања ствари у овом делу свету.

Михаило Васиљевић

Душан Поповић рођен је у Београду 29. јуна 1984. године. Средњу графичку школу завршава 2004. године у Бањалуци. Две године након средње школе  путује у Боливију где први пут долази у контакт са фотографијом. Добија посао да врши документациј уградилишта и у слободно време прави фотографије за сопствене потребе. Касније, 2009. године, враћа се у Београд и уписује тромесечни курс фотографије код Томислава Петернека.  Након курса обавља хонорарне послове везане за комерцијалну фотографију и волонтира у новинској агенцији Танјуг, на позицији фоторепортера.  Са стеченим искуством одлучује да прошири своје знање и 2010. године уписује Нову академију уметности у Београду у класи професора Милана Алексића. До данас је био званични фотограф Миксер фестивала 2012. и 2013. године и учествовао је на више групних изложби: Нова фотографија 2 (2011.), Нова фотографија 3 (2012), Нова фотографија 4 (2013.) и ISDSWE (2012).

 

Среда, 03. децембар – Кутија шибица у 19:00

Књижевно вече Последњи поздрав из Теодосије Александра Живковића

Куга је у XIV веку трговачким бродом стигла у Ђенову!

Животи људи и средњовековни град заувек су промењени!

”Композиција, фабула и мотиви су зналачки усклађени у једну целину која личи на средњовековно здање које остаје вечно у времену и простору, обасјано светлошћу свемогућег Творца.

Александар Живковић кроз бројне догађаје отвара широм врата људских душа и слика мане и врлине уклетог људског соја.

Писац је отворио многа филозофска питања која су остала без одговора. Богатство језика, метафоре, сликовитост изражавања, многобројне стилске фигуре – чине ову књигу знаменитом и оригиналном.

Књига „Последњи поздрав из Теодосије“ је и уређена старинским стилом, резултат је дубоких промишљања са филозофском основом о смрти, о љубави, о животу. Све ово говори да је аутор изузетни ерудита који је у потрази за истином, опатињеним језиком и згуснутим словосказом, створио роман који фасцинира сликовитошћу, мислима и мудростима, које се дуго памте и оплемењују човека и његово биће.

„Последњи поздрав из Теодосије“ спада у низ најостваренијх књижевних дела у савременој српској књижевности.

Не могавши да изађе из коловрата зла, аутор овако завршава књигу и јунак Марио Блази нам поручује да само Бог суди о добру и злу:

На крају, још једном да напоменем вама који редове ове будете читали, да по њима не судите ни једнима, ни другима. Прочитајте их, ако вам воља буде таква себе ради, а суд оставите Оном који суди над свима нама.”

 

Среда, 03. децембар – Сала ПМФ-а у 20:00

Реприза представе-“Лари Томпсон – трагедија једне младости”- Академско позориште СКЦ-а

Представa у извођењу глумаца Академског позоришта Студентског културног центра. Аутор ове “црне комедије хипер-реалности и надреалности” је наш најпопуларнији драмски писац Душан Ковачевић, а редитељ представе је Мирослав Петровић.

Да ли живимо наше или неке дириговане животе, можемо ли да побегнемо из херметички затвореног круга „лудила“, зашто су нас окупирали „бедни људи са телевизора“, где је данас култура, да ли ће глумци и њихове некадашње сигурне куће – позоришта – преживети…

Уз мото “ Show must go on ”, у представи играју: Нина Недељковић Стевановић, Ранко Крстић, Костадин Стојадинов, Драгана Перовић, Јана Мијаиловић, Марко Радојевић, Драгољуб Димитријевић, Стефан Павловић.

Аутори сценографије и костима су Немања Игњатовић и Давид Живковић, композитор је Ђорђе Ћирковић, док су за музичке ефекте и аранжмане задужени Катарина Лазаревић, Лазар Јагличић и Милица Милосављевић.

Награде:

На ФАПОР-у (Фестивал аматерске позоришне режије) у Лесковцу, награду за женску улогу добила је Јана Мијаиловић.

Представа „Лари Томпсон – трагедија једне младости“ је апсолутни победник Фестивала академских позоришта Србије у Новом Саду. Освојила следеће награде: Најбоља представа у целини, награда за режију, најбољи сценски покрет, оригиналну музику, главну женску улогу, епизодну мушку улогу као и трећу награду за главну мушку улогу.

Цена улазнице 150 динара

 

Субота, 06. децембар –Контакт  Галерија у 21:00

Концертна сезона Ансамбла Студио6

Композитор у фокусу – Ричард Берет

Ансамбл Студио6 представља нови пројекат у оквиру своје концертне сезоне, у сарадњи ЦК13 из Новог Сада, Студентским културним центром из Крагујевца и Домом омладине Београда.

Пројекат Композитор у фокусу, представља дела настала у првој етапи дугорочне сарадње са британским композитором Ричардом Беретом. На програму ће ансамбл извести три до сада настала комада, који припадају једној већој целини – једночасовном циклусу који ће у целини бити изведен 2015.године.

Комади на вечерашњем програму истражују различите стратегије комбиновања спонтаних (импровизованих) и унапред смишљених (компонованих) метода музичке креације, које заједно доводе до резултата, до којих самостално они не би могли да достигну. Наслови су: „Паук“, за трубу и хармонику; „Тендрил“ за харфу и електронику,и  „Кодекс XII“ за цео ансамбл. Између њих, биће изведена и два комада Карлхајнца Штокхаузена, који припадају делу његовог опуса, такозваној интуитивној музици. Два комада припадају колекцији “За времена која долазе”, а њихове партитуре се састоје од кратких песама, понекад уз нотацију, као у првом комаду, под називом „Јапан“, а понекад су само текстуалне, као у другом, названом „Будан“.

Штокхаузенови интуитивни комади употпуњују програм по избору самог Ричарда Берета, за кога стваралаштво једног од највећих великана музике XX века до данас представља непрекидни извор инспирације.

 

ПРОГРАМ

 

Richard Barrett: pauk, za trubu i harmoniku

Karlheinz Stockhausen: Japan, za ansambl

Richard Barrett : tendril, za harfu i elektroniku sa videom

 Karlheinz Stockhausen: Awake, za ansambl

 Richard Barrett : codex XII, za ansambl

Ричард Берет (УК) је један од водећих европских композитора данас. Сарађивао је са водећим извођачима савремене музике, развијајући дела и идеје које све више уклањају разлике између компоноване и импровизоване музике. Његова дела су изведена на најзначајнијим фестивалима за нову музику, као што су Darmstädter Ferienkurse, Gaudeamus, Huddersfield, Warsaw Autumn, Wien Modern, Tage für neue Musik Züric Ричард Берет је професор композиције на Краљевском конзерваторијуму у Хагу, на Институту за Сонологију, као и предавач на докторским студијама Универзитета у Лајдену.

Концертна сезона Ансамбла Студио6 има за циљ представљање нових тенденција у савременој уметничкој музици. Пет концептуалних  пројеката, које ансамбл изводи у току 2014. године, подржани су од стране Министарства културе Србије, Ернст вон Сиеменс фондације и Покрајинског секретаријата Војводине. Ансамбл Студио6 истражује дијалог између композиције и импровизације, музике, технологије, светла и телесног покрета. Поред извођења класика 20. века (Франко Донатони, Карлхајнц Штокхаузен, Маурицио Кагел, Хорациу Радулеску и Ерно Кираљ), ансамбл сарађује са ауторима присутним на европској музичкој мапи данас, а то су Ричард Берет, Петер Аблингер, Бернхард Гандер, Мауро Карди, Чикаге Имаи, Светлана Мараш и Теодора Степанчић. Неки од ових композитора заједно са ансамблом учествују у извођењу својих композиција.

На вечерашњем програму учествују: Ричард Берет (електроника), Владимир Благојевић (хармоника), Ивана Граховац (Чело), Ненад Марковић (труба) и Милана Зарић (харфа).

Траје: Изложба  УПОТРЕБА СЛИКЕ – Жолт Ковач

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар