СКЦ – ПРОГРАМ ЗА ПЕРИОД 08.12.-13.12.2014.

СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРАГУЈЕВАЦ - ПРОГРАМ ЗА ПЕРИОД 08.12.-13.12.2014. Ближе информације о програмима СКЦ-а можете добити путем телефона

Понедељак, 08. децембар – Кутија шибица у 20:30
Француски филмски караван – Циклус Комедије

За крај године Студентски културни центар Крагујевац и Француски институт у Београду позивају вас да годину заокружите у лепом расположењу уз нови циклус комедија.
Задовољиће свачији укус: ту су комедије дијалога, комедије црног хумора, жанровске, романтичне. Нека вам овај месец прође са осмехом на лицу!

Филмови ће бити приказани у Кутији Шибица СКЦ-а, сваког понедељка током децембра месеца 2014. у термину од 20:30х. Улаз за све пројекције је бесплатан.

Програм Француски филмски караван се реализује у сарадњи са Француским институтом у Београду. www.institutfrancais.rs
Овогодишњи Филмски караван подржан је од компаније Имлек.

Бал глумица (Француска, 2009, 105’)
Режија: Маивен
Играју: Жан Балибар, Роман Боренже, Жили Депардје

Режисерка прави филм о глумицама, свим глумицама: познатим, непознатим, интелектуалкама, комичаркама, заборављеним… Снимајући баш све, са или без њиховог одобрења, режисерка ће се препустити овим крхким и окрутним женама…

Уторак, 09. децембар – Контакт Галерија у 20:00
Да не кваримо – Александар Јевтић

Александар Јевтић: Да не кваримо (цртежи 2012-2014)

Гледајући цртеже Александра Јевтића, полако бивамо увучени у фиктиван свет који стоји као паралела свакодневици. Удаљавајући се од натурализма, овај свет је више окренут метафорама, фантазији, прожимању маште и географије. Радове такође одликују и плошност позадине, недостатак перспективе и одступање од тродимензионалности. На тај начин, наглашава се потреба за активном имагинацијом нас са „друге стране“ у циљу оживљавања објеката и становника ових цртежа.

Предмети и бића „насељавају“ простор, окружени једни другима, у слободном прожимању односа и значења. Људи су прилично потиснути као протагонисти, нађачани, ако већ не реалним животињама, онда човеколиким роботима-животињама. Окружења су нестабилна и неухватљива, међутим изгледа као да се налазе на пола пута између урбаних целина и природе, са надреалним призвуком (пример Шума-транзистори). Спој реалног и света маште, апстракције и фигуралног, у основи је ових цртежа, где један надограђује други. Можда баш тај тренутак препознавања детаља из нашег живота у минуциозним радовима позива на даља истраживања ових малих светова.

Геометризација објеката и бића превладава, поигравајући се са нашим асоцијацијма. Овај низ различитих облика мења се попут джез импровизација од цртежа до цртежа, од сцене до сцене, испуњен шароликошћу боја. Користећи се јефтиним средствима попут дрвених бојица, али и комбинованом техником (угљен, туш, акрил, пастел, хемијске оловке, и др), уметник даје цртежима елементе (материјално) доступног и лако (визуално) препознатљивог. Разлике постају замагљене: да ли се ради о илустрацијама, стрипским ликовима који су изашли из својих поља или дечјим цртежима…

Јевтић наводи да су ови радови настали под утицајем дугих шетњи по граду и „кругу тројке“, посматрањем и замишљањем, попут менталних мапа. Овај приступ подсећа на психогеографију Ситуационистичке Интернационале средином XX века, где су шетње и истраживање односа архитектуре, људских емоција и физичке условљености биле почетна тачка за игру и креативну реинтерпретацију утабаних стаза и доживљаја јавних простора. Реконструисање виђеног у Јевтићевим радовима постаје почетна тачка за стварање једног психо-пејзажа, имагинарног репетитивног мапирања попут археолога или антрополога. Попуњавање простора облицима варира – од засићености (као у страху од празног простора) до делова површине који су нетакнути и чија белина папира доминира.

Ова маштовита географија често нема хијерархију, нема свој центар – као да плута у простору. Док се мапе праве да би описале простор, документовале актуелно стање и упутиле онога ко мапу користи, ове менталне мапе избегавају такву употребљивост. Такође, свако мапирање подразумева и поглед онога ко у мапу гледа. Наш поглед у радовима Да не кваримо усмерен је на простор који делимично препознајемо и у коме се фактички не налазимо. Овај свет је махом антропоцентричан, свет око нас, свет ствари, али и не само наш.

Тако, ове мапе су уједно и мреже односа, простора, предмета и свих његових бића. Као такве, ослањају се на савремене теорије актера и мреже (Actor-Network theory) где предмети, нељуди и нежива бића такође (активно) учествују у (друштвеним) мрежама. Наш однос према предметима никада није неутралан, већ је напуњен емоцијама и чини важан део креирања наших идентитета – било да се ради о нашим жељама, опсесијама, или нечему трећем. Могло би се тако и претпоставити да скуп односа које човек поседује чини његову „картографију“, личну мапу, ако се посматра кроз мрежу.

Менталне мапе и имагинарне мреже у цртежима Александра Јевтића инспирисане су различитим идејама, разноликим попут света који је у њима приказан. Дводимензионалност компјутерских игрица старије генерације стоји као снажан набој, али и подсетник на уметникове раније радове.

Инспирација маргиналном и дечјом уметношћу такође је једна од његових референци, иако уметник свесно не жели да се претвара да црта као дете. Део овог сензибилитета свакако долази и од интензивног рада са децом и бављења уметничком терапијом. Уметник радо излаже радове уз своје ученике, избегавајући хијерархизацију на бази уметничког искуства и образовања.

Вредна помена је енергија коју уметник црпи и из тзв. примитивних култура и уметности из целог света. Апстраховање представљеног, геометризација, спој неспојивог, машта и реалност, човек и природа, живо и неживо, чине визуелни код који Јевтић креативно интерпретира у свом раду, попут неког неоанимизма. И поред тога, у радовима, као и у случају дечјег елемента, могу да се уоче не цитати, већ самосвојност израза.

За ове цртеже уметник каже да они чине његову личну митологију. Нешто што лежи на размеђи стварности и имагинације, јер на крају крајева, људи размишљају и стварају свет између та два пола. И то није везано искључиво за одређени географски простор, заједницу, годиште, историјски период, већ је део наше свакодневице. Пуни хумора и неочекиваности, радови на изложби Да не кваримо одскочна су даска у свет маште.

Срђан Тунић, историчар уметности, независни кустос, август 2014.
Александар Јевтић је рођен 1978. године у Чачку. Завршио је Факултет примењених уметности, смер Графика и књига. Бави се илустрацијом, цртежом и графиком. Води радионицу илустрације у Центру за ликовно образовање ’Шуматовачка’ и ради са децом у Удружењу родитеља деце болесне од малигних болести ’Звончица’.

Четвртак, 11. децембар – Кутија шибица у 20:00
Стенд ап комедија
Све популарнија форма сценског забављања публике позната као „стојећа“ или stand up комедија. Мала група крагујевачких стенд ап комичара представиће своје нове тачке у Кутији шибица 11. децембра.
Петак , 12. децембар – Кутија шибица у 19:00
Циклус предавања
Политички филм
Господар рата (2005) за који је сценарио написао и режирао Ендрју Никол са главним улогама Николас Кејџ, Џерад Лето, Бриџит Мојнахан, Иан Хол, Итан Хоук.
Филм говори о илегалном продавцу оружја за кога кажу да је писан по истинитој личности и продавцу оружјем са простора пост совјетског простора Виктора Болта. Филм је званично подржан од стране различитих група за људска права за обраду теме трговине оружјем и међународне индустрије оружјем.

Петак , 12. децембар – Контакт Галерија у 21:30
Концерт Огањ
Огањ су:
Јана Ранчић – глас
Аца Пејчић – кавал
Срђан Здравковић – гитара
Марко Хаџи-Ђокић – бас гитара
Пеђа Милутиновић – бубањ

Група Огањ је настала 2013. године на крајњем југу Србије. Ово подручје је одувек било раскршће различитих култура: отоманске, грчке, македонске, бугарске, ромске, културе запада, што је пресудно утицало на богатство музичке традиције ових простора. Сву ту музичку разноврсност, чланови Огња спајају са савременим џезом, елементима модерне класичне музике и другим музичким жанровима присутним данас, чинећи тако јединствени музички склоп и израз.

Редак спој божанственог гласа и архаичног звука кавала, обојених модерним звуком џез гитаре, кроз који се преплиће комплексан али замаскиран ритам Балкана, чини дефиницију израза групе Огањ.

Групу чине музичари са дугогодишњим музичким искуством, које се стилски не подудара између самих чланова. То је још један разлог што је репертоар инсприсан различитим музичким утицајима, оним које чланови понаособ доносе у овај пројекат.

Траје: Изложба- Употреба слике – Жолт Ковач – Контакт Галерија
Београдска предграђа – Душан Поповић – Галерија СКЦ-а
Ближе информације о програмима СКЦ-а можете добити путем телефона
034/336-122 i 335-050

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар