СКЦ – Програм за период 18.05. – 24.05.2015.

СКЦ - Програм за период 18.05. - 24.05.2015. године

Среда, 20. мај – Кутија шибица  у 19:00

Представљање књиге – Отварања – Саше М. Угринића

…Ова књига је исповедница једне генерације у „безваздушном простору“, до које су стизали већ уравњени таласи убајаћене историјске фразеологије. Истрошиле су се чак и милозвучне речи и колективне, али и соликвистичке поетике. Колективни идеали одумиру с очевима, дани носе патину изгубљених идентитета, садашњост је постала Кафкина судница за Гончаревог „љишног чаловјека“ неке нове La Comedie humaine…У пркос томе, Саша М. Угринић нам песмом „Не буди увек у хладу“ још предлаже: „Греби, пузи, бес пронађи / – када не можеш наду“, али нам и пошаље позивницу за обнову наде: „ Мој свет је твој свет. Твој свет / је мој свет. Наш свет може бити бољи“.

Др Миодраг Д. Игњатовић

(Извод из рецензије)

Саша М. Угринић (1971), пише песме, кратке приче и афоризме, подстакнут свакодневницом и остварењима и покушајима познатих и анонимних савременика и свих оних који су за собом оставили видљив и мање видљив траг. Од 1997. год. промовисао своје прве књижевне радове, био члан Књижевног клуба СКЦ-a Крагујевац. Са Славишом Крстићем поделио другу награду на Конкурсу Дома културе из Ивањице за најлепшу љубавну песму 2006. године, након чега је објављена заједничка књига: „Језик жеђи / Тренутак цвета”. Живи у Великој Плани.

Четвртак, 21. мај – Контакт Галерија у 20:00

Концерт Вајл за грош

Тематски програм посвећен делу Курта Вајла за глас и клавир кроз серију композиција и адаптиран говорни текст у извођењу Ирине Наумовске (клавир) и Тијане Ђуричић (сопран), има за циљ представљање познатих, али и неизвођених дела овог аутора, те анимирање стандардне уметничке публике да сценски простор чита као отворено дело погодно за синтезу различитих уметничких израза (а не сцену као црну кутију).

Курт Вајл је у првој половини 20. века направио презначење које до данас осваја публику широм света убедљивошћу, реалистичношћу, моћи поистовећивања и активизмом друшвено актуелних тема. Овим концертом извођачи желе да још једном оживе близак дух људске природе у различитим животним искушењима и могуће искрене реакције које лако могу да инспиришу слушаоце/гледаоце на дубљу контемплацију кроз уживање и наизглед лакоћу. Контраст између лепршавих тема (валцер, танго) и текстова брутално изазивају, хармонске нијансе подижу на пиjедестал надреалног. Како би се музички предложак и вокално-инструментално извођење претворило у сценски догађај близак Вајловим кабареима, те читањем које би за нас данас било брехтовско; дизајном светла и сцене концерта баве се одабрани студенти Департмана за сценски дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду, а документoвањем (фотографисањем и снимањем звука) студенти Нове Академије уметности у Београду. Ова сарадња представља идеалну платформу раста како за извођаче тако и за младе професионалце различитих предзнања, а публици пружа један инспиративан догађај.

БИОГРАФИЈЕ

Тијана Ђуричић, сопран, рођена је 1983. године у Београду. Уписала је Факултет музичке уметности 2005. и у наредне две године са проф. Николом Китановским интензивно изграђивала вокалну технику и музички израз. Дипломирала је у класи проф. Радмиле Бакочевић на ФИЛУМ-у. Освојила је прве награде на Републичком такмичењу и такмичењима: Војислав Вучковић, Лаза Јовановић и Никола Цвејић. Дебитовала је новембра 2009. године у улози Станке (Станислав Бинички: На уранку) у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Концертирала је интензивно (70 самосталних и 100 заједничких концерата) у Србији, региону, Италији, Француској, Немачкој и Јапану. Поред пројеката Шуман и његови двојници, Хајдн у Лондону, Етернал Пучини, KIBOU, Савремена музика Србије и Јапана, Позориште на градилишту, представила је српску савремену музику премијерно изводећи дела младих аутора у оквиру пројекта Земаљски круг Србије почетком 2013. у Токију и

Нагоји. Током 2014. године учестује у пројекту EU Play, испитујући заједничко музичко европско наслеђе и наступајући у Ђенови. Дискографски опус започела је снимком дела Ђуре Живковића, I shall contemplate, за сопран и камерни оркестар 2011. године. Чланица је Удружења музичких уметника Србије.

Ирина Наумовска рођена је 1983. у Скопљу, где је завршила нижу и средњу музичку школу у класи проф. Пожарицкаје Пејсахове. Дипломирала је на ФМУ у Београду 2006, завршила специјалистичке 2007. и одмах уписaла докторске студије у класи проф. Јокут Михаиловић. Током школовања посећивала је семинаре, мајсторске курсеве и сарађивала са професорима и уметницима: Ари Варди, Хироко Накамура, Мишел Броф, Владимир Вијардо, Наум Штаркман, Павел Нерсесјан, Ноел Флорес, Мати Раекалио, Лори Симс, Арбо Валдма и др. Ирина Наумовска наступала је на концертима, такмичењима и завршним концертима мастер класа у Француској, Малезији (Куала Лумпур и Пинанг), Америци, Јапану, Италији, Грчкој, Бугарској, Швајцарској, Шведској, Русији, Аустрији, Португалу, Шпанији, Чешкој, Немачкој, Мароку, Србији и др. Освојила је 7 међународних првих и других награда. Добитница је 7 првих награда на државним такмичењима у Македонији, а наступала је на међународним фестивалима у Италији, Охриду, Португалу, Скопљу, Аустрији; Немачкој и Јапану. Наступала је са Македонском Филхармонијом, Швајцарским симфонијским оркестром Камерата Швајц, Аустријским симфонијским оркестром Koncertferajnigung. Реализовала је аудио и видео записе у Малезији, Мароку, Македонији, Швајцарској и Аустрији. Чланица је Клавирске дуо асоцијације у Токију, Јапан.

Четвртак, 21. мај – Кутија шибица у 19:00

Представљање аутора XIII кола Првенца

Три аутора из 13. кола, Владимир Миљојковић, Милан Громовић и Драган Бабић, представиће своје књиге на дан када сe објављују имена аутора за наредно коло. Песме, есеји и кратке приче које су обележиле младу књижевну сцену 2014. године.

Петак, 22. мај – Кутија шибица  у 20:00

Други циклус филмова на португалском језику

Други циклус филмова на португалском језику. Сваког петка од 8. до 29. маја 2015. у 20ч.

Студентски културни центар – Кутија шибица, улаз за све пројекције је слободан. Циклус филмова на португалском језику организује се у сарадњи са Центром за португалски језик из Београда (Институт Камоиш).

Велики Килапи (Ангола, 2012, 100’)

Режија: Зезе Гамбоа

Трећи филм на програму је Велики Килапи (2012), у режији Зезе Гамбое, један од великих успеха анголског филма. Временски смештена пред крај колонијалног периода португалске империје и слободно инспирисана стварним чињеницама, „Велики Килапи“ је прича о Жоаозињу, добродушном преваранту из Анголе. Стицајем околности, Жоаозињо постаје политички неподобан и субверзиван по португалски колонијални режим и ова прича, базирана на истинитим ликовима и догађајима, поприма неочекиван обрт. Филм је освојио награде Coimbra Caminhos do Cinema Português (2014) и Festin Lisboa Film festival (2013). Титлови на енглеском језику.

Субота, 13. мај – Башта СКЦ-а у 22:00

Концерт – Amy LaVere

Живот у покрету и стална промена места боравка за многе су само сан. Неки ће га закачити неко време, многи тек којим (по)дужим путовањем. Млада кантауторка из Мемфиса Amy LaVere тако живи откад зна за себе. Рођена у Луизијани као Amy Fant, са родитељима музичарима селила се двадесет и два пута, а тринаест пута је мењала школу пре завршетка средње. Кад су се на крају преселили у Детроит, у најмање два наврата је на своју руку „одлазила“ од куће и враћала се, те предводила панк-рок бенд (вокал и бубњеви у Last Minute). Била је немирне природе и побуњеник, такви су обично сјајни кад удруже напад пундраваца и таленат.

После средње школе одлази у Луизијану, а убрзо у Нешвил, где се и удаје након краће романсе. Младожења је Gabe Kudela, бивши контрабасиста Тh’ Legendary Shack Shakers, који ће је научити да свира контрабас и са којим ће имати дуо Тhe Gabe & Аmy Show. Ипак, разводе се 2003, пар година пошто су се преселили у Мемфис. Аmy наставља да свира контрабас, пише своје песме и са пар пријатеља наступа широм југа САД. Поред посвећености музици (а сигурно делом и стога), Аmy се појављује и у два филма с почетка овог столећа: „Walk Тhe Line“ из 2005. (у улози Ванде Џексон) и „Black Snake Moan“ из 2006. Исте године Аrcher Records издаје њен први соло албум „Тhis World Is Not Мy Home“. Између осталих, на плочи су сарађивали легендарни Џим Дикинсон и последњих година врло утицајни Јimbo Mathus (Squirrel Nut Zippers).

Следећи албум „Аnchors & Аnvils“ (Аrcher Records, 2007.) продуцира Џим Дикинсон. Ово издање сеже до 6. места листе Аmericana Мusic Аssociation.

  1. објављује ЕП „Died of love“ (Аrcher  Records), последњи са Џимом Дикинсоном као продуцентом, али и ментором, саветником и важном подршком. Смрт Џима Дикинсона и раскид везе са бубњарем Полом Тејлором обележиће наредни албум тмурним и тужним расположењем. „Stranger Me“ излази 2011. за Аrcher Records, пропраћен позитивним критикама музичке штампе. Исте 2011. Аmy LaVere бива проглашена другу годину заредом најбољом певачицом у Мемфису и то у конкуренцији имена каква су Shannon МcNally и Valerie Јune. Са њима двема чини женски кантауторски тандем из Мемфиса, који последњих неколико година привлачи пажњу љубитеља американа звука, а и све три се појављују у супер-групи Лутера  Дикинсона (сина поменутог Џима Дикинсона) – Тhe Wandering. 2012. објавили су албум „Go Оn Nоw, You Can’t Stay  Here“ који су пролећа исте године промовисали по САД.

 

  1. учествује у још једном пројекту са стране – Motel Mirrors. Сјајни гитариста Џон  Пoл Кит, њен колега и пријатељ из Мемфиса, и Амy у чистом и распојасаном country & western звуку. Целе године свирају уживо, кад год им обавезе везане за сопствене турнеје то дозвољавају.
  2. маја 2014. изашао је и нови албум Аmy LaVere. Зове се „Runaway’s Diary“ и садржи дванаест песама инспирисаних тинејџерским бегом од куће. Неки је називају роуд плочом, неки плочом којом се отварају многе дилеме из увек узбурканих дана одрастања, али сви су сложни у томе да се Амy LaVere (и) овим парчетом пластике доказала као кантауторка високог квалитета и огромног талента на данашњој американа сцени. „Runaway’s Diary“ је продуцирао Лутер Дикинсон, а помогао је гитарама и мандолином. Још један гитариста битан у животу Аmy LaVere (поред Лутера Дикинсона и Џон Пол Кита) јесте Вил Секстон, који је такође свирао гитаре на овом албуму, а поред тога певао и пратеће вокале. Вил већ има завидну кантри каријеру иза себе с обзиром на то да од малена свира гитару са старијим братом Чарлијем Секстоном (један од запаженијих гитариста у бенду Боба Дилана), а и као познати кантаутор кантри и вестерн музике.

Цена карте 400рсд

Траје: Изложба – Антиципације – Дејан Грба – Контакт Галерија

Изложба – 40+ – Раде Марковић – Галерија СКЦ

Ближе информације о програмима СКЦ-а можете добити путем телефона

034/336-122 i  335-050

 

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар