СКЦ – програм за период 23.02.- 28.02.2015.

СКЦ - програм за период 23.02.- 28.02.2015.

Уторак, 24. фебруар – Контакт Галерија у 20:00

Изложба –  Das Unheimliche – Срђан Вељовић

Das Unheimliche концепт као практична алатка, фотографије

Појам Das Unheimliche је у великој мери непреводив. Уметница и теоретичарка уметности др Мариела Цветић је у недавно објављеној студији Das Unheimliche, психоаналитичке и културалне теорије простора покушала да кроз своја истраживања овај појам разматра и расветли кроз његова многострука значења:

„Етимологија речи Das Unheimliche је изведена из семантичког језгра Das Unheimliche – дом, одакле heimlich  – припадати кући. Немачка реч Хеимат значи завичај, родна земља (груда). Дом, пре него грађевина, а постоје и многе комбинације као Хеиматстадт (родни град), Хеиматланд (родна земља), Хеиматерде (родно тло), Хеиматлиебе  (родољубље).

Das heim истовремено значи и нешто што је скривено тако да га други не могу видети, нешто држано по страни од других, али најбоље бива изражено пеудонегацијом Das(Un)heimliche.. Ради се о узнемиравајућој, чудној бликости између познатог и непознатог – када се познато промаља испод непознатог облика/појаве или кад се то непознато открива као блиско, познато. Семантичка област речи Das heim (нешто што се подразумева као блиско) постаје семиотички код где различита значења и њихове констелације успостављају хоризонт очекивања.

Тако је Das Unheimliche на известан начин подврста Das Unheimliche, не његова негација већ позитивни изданак. Das Unheimliche је хомоним специјалне врсте: истовре (unheimlich) мено значи и домаће, познато, али и непознато, страно, тајанствено – Das Unheimliche се дакле необјашњиво (unheimlich), претвара у свој опозит. И то је место где настаје обрт: управо због немогућности потпуног разумевања појма, због тога што се појам опире адекватном објашњењу, што се не да – он постаје застрашујући.

Das Unheimliche у значењу чудан (eng. unfamiliar, uncanny, eerie, sinister), јесте негација првог значења (Das Unheimliche) – премда оба значења коинцидирају. У дефинисању термина понекад изгледа да је интуиција та која преузима иницијативу и усложњава однос фамилијарног, блиског и чудног. Застрашујућег. Специфичност Das Unheimliche је у чињеници да је нешто застрашујуће не због тога што је непознато или ново већ из разлога што оно што је било познато сада некако, постаје чудно.“

Серијом фотографија се намерава попунити то место, та непреводивост, кроз различите визуелне наративе. Оне су покушај конструкције феномена Das Unheimliche којим се у великој мери описују  наша садашњост, егзистенција, животи.

Испрекиданост и ексцесност, нецикличност, сва обележја наше реалности, намећу дисконтинуитете који исцрпљују и застрашују. Познато, научено нам се враћа довољно модификовано тако да компро-митује и чини некорисним наше искуство, намећући нелагодност која узнемирава. Немогућност отпочињања контролабилног циклуса која расипа енергију; исцрпљујућа ентропија нам враћа нашу реалност измењену. Исто, а непрепознатљиво. Бруталне варијације контекста које наш текст чине непрецизним и неупотребљивим, јесу карактеристике како наше реалности, тако и Das Unheimliche појма.

Са овим претпоставкама су обликоване фотографије, на начин да је серија визуелних узорака нашег искуства настајала препознавајући трагове Das Unheimliche концепта не знајући му име, успостављајући обрисе и доносећи радост препознавања.

Тај однос симетрије, одраза и потоњег испуњења – систематизације непознатог, које је тиме постајало познато, увиђање релација и њихових коресподентности – изоморфизма, јесте коначно довело до разумевања, катарзе.

Конкретизујући изречено и изражавајући га у равни слике, доживљавамо следеће искуствене сусрете:

Различити визуелни узорци града, града који је познат, у коме се живи, а који нам се обраћа на изненађујући начин.

Серија фотографија које дочаравају ситуације бега, ескапизма; жеље за конструкцијом предвидљивости и потом искорака у задовољство и лепоту. И произилазећа нестабилност, неиздржива нестабилност и немогућност задржавања жељене позиције. И поновни покушаји. Дирљиво и вредно поштовања. И тако склиско.

Кућа. Непосредано и најмање ризично настојање да се осветли концепт Дас Унхеимлицхе. Пуста. Одлазак, напуштање. Мноштво разлога, јаких, различитих разлога не значе ништа. Предвидивост.

*Мариела Цветић, Das Unheimliche, психоаналитичке и културалне теорије простора, издавач Орион арт и Универзитет у Београду – Архитектонски факултет Београд.

 

Срђан Вељовић

Фотограф и културни радник. Рођен 1968. године. Завршио Електротехнички факултет. Члан УЛУС. Бави се проблемом идентитета и његовог успостављања као поља конституисаног извана истражујући места преступа границе која га дефинише.

 

Реализовао пројекте:

Архитектура и фашизам, Леп живот као ексцес, Небо, Границе рода, Економија моћи хетеросексуалне везе, Колико високо је безбедно, Нож жица, Умеће транзиције, Транспоновање – Џони Рацковић, Мноштва, Техно – позиције поткултуре, Могућа места солидарности, Музеји и још по неко место сећања, Јарболи, Индустрија, Фотографије, портрети, Биоскопи у култури сећања,20-25-29, Das Unheimliche концепт као практична алатка. Излагао више пута групно и самостално у Србији, Македонији, Хрватској , Босни, Словенији, Румунији, Албанији, Аустрији, Немачкој.

 

Библиографија:

Милена Драгићевић Шешић, Ледарт, документи времена 1993 – 2003.

Мишко Шуваковић и група аутора, Историја уметности, HV Janson & Entoni F Janson, Прометеј Нови Сад, 2005.

Никола Шиндик, Вељовићев земаљски посао, Годишњи каталог галерије Ремонт, Београд, 2005, Зорица Јевремовић, Арт Фама, 2007, Фотографије, портети, Весна Богуновић, каталог изложбе, Шуматовачка, Центар за ликовно образовање.

 

Среда, 25. фебруар – Кутија шибица у 19:00

Предавање

Преиспитивање канона – Давичо као непрочитан писац

Ивавана Максић песникиња и теоретичарка преиспитује место једног од најзначајнијих аутора југословенског надреализма и књижевности уопште XX века.

 

Четвртак, 24. фебруар – Контакт Галерија у 19:00

Представљање књиге Спојени судови – Слободан Лазаревић

Учествују: Биљана Тешановић, Часлав Николић и аутор

…Примере које смо одабрали и поредимо их са сликарством Владимира Величковића нису одабрани по основу сличности него по могућем одступању од сличности. Најпрецизније казано – на основу унутрашњег смисла и значења продирањем у „непознато то „ (Хелдерлин) спознаје се богатство , слојевитост симболичких облика којима се ствараоци служе у различитим околностима, временима и епохама. На речена поређења нас још једном упућују на песников и сликарев проседе који никада није био одраз неког бивства већ само саздана творачка акција.

Отуда наслов ове књиге намерно позајмљен од Бретона, чини се сасвим одговарајућим, тим пре, што спојени судови као ретко који синтагматски симбол успешно отвара видик прецизно уочених и не мање омеђених истина. Тукидид на једном месту каже: „Пошто су учинили све што су могли они су пропратили све што су морали.“ У тој равнотежи између људских моћи и судбоносне нужности открива нам се и свеколики смисао уметниковог делања. Сликарство и песништво, не ретко, истинитије од историје представљају оно чему човек не може да умакне…

из књиге аутора

Владимир Величковић, рођен је 11.августа 1935. У Београду. Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду, 1960. Излаже од 1951.

Прву самосталну изложбу има 1963, Сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу, 1962-1963. Живи и ради у Паризу од 1966. Професор на Ecole Nationale Superieur de Beaux – Arts  – Institut de France. Члан Македонске академије наука и уметности. Одликован највишим француским одликовањем у области културе и уметности, Commandeur de l  odre des Arts et des Lettres и оредном Legion d Honneuor (легија части). Оснивач фонда за цртеж „Владимир Величковић“.

Слободан Лазаревић (1949), ванредни професор за научну област Теоријске књижевне дисциплине и Општа књижевност на Универзитету у Крагујевцу. Међу неколико књига које је до сада објавио су и три монографије о сликарству Владимира Величковића (2003) и Стваралачко компоновање (2010). Спојени судови су четврта књига инспирисана делом овог знаменитог сликара XX и XXI века.

Није одликован друштвеним нити стручним признањима и наградама.

 

Петак, 27. фебруар – Кутија шибица у 19:00

Циклус ПОЛИТИЧКИ ФИЛМ – пројекција са дискусијом

 

Waltz with Bashir, Израел / Француска / Немачка / САД / Финска / Швајцарска / Белгија / Аустралија, 2008,

90 мин

режија: Ари Фолман

играју: Ari Folman, Ron Ben-Yishai, Ronny Dayag

 

језик: хебрејски / арапски / немачки / енглески

титл: српски

представља: Тадеј Курепа

Анимирана Израелска драма са веома наглашеним документарним елементима.

Јесен 1982. године, у Либану бесни грађански рат. 35 година касније, један бивши Израелски војник покушава да врати своја изгубљена сећања на ове догађаје. Наћи ће много више од тога када се запита каква је била улога Израелске војске у масакру који су хришћански Фалангисти спровели над палестинским цивилима у избегличким камповима Сабра и Шатила.

 

Улаз је бесплатан!

 

 

Петак, 27. фебруар – Контакт Галерија у 22:00

Концерт Serbian Jazz Bre

Serbian Jazz Bre Project  је настао средином 2012. године, са идејом да споји музичку и визуелну уметност, као и да промовише српски и балкански джез, на нов начин. Музички део пројекта окупио је значајне српске музичаре, формирајући својеврсни уметнички израз користећи, како језик савременог џеза, тако и богато музичко наслеђе Балкана. Интегрални део наступа су и видео пројекције…

У јуну 2013. Године, бенд је издао и свој први ЦД, под називом Serbian Jazz Bre Project  .

Пројекат је од самог свог настанка привукао велику пажњу јавности, што је резултирало многобројним наступима на фестивалима у земљи (Belgrade jazz fest Београд, Indjija jazz fest,JazzIbar Краљево, ДунавФест Београд, Новосадски Џез Фестивал, Дан Заувек Фестивал Рашка, Гитаријада Зајечар…) и иностранству Bloues ‘n’ Jazz Rallye Luxembourg, Jazz a Liege Belgija, Liszt Ferenc Zeneakademia  Будимпешта, Jazzelsa  Хвар Хрватска, Фестивал Фесативала Требиње, ХерцегФест Херцег Нови,…).

Репертоар бенда је сачињен већим делом од ауторских композиција, али и од обрада народних песама са балканског поднебља, насталих као својеврсни омаж једном од пионира балканског џеза – Браниславу Лали Ковачеву. Карактеристични мелодијски мотиви и ритмови засновани на српској и балканској традицији, кроз композицију и импровизацију, уклопљени су у савремену џез форму, као базу за даље истраживање универзалног музичког језика. Уз међусобну интеракцију, чланови бенда на енергичан и експресиван начин, публици директно преносе личне емоције и доживљаје садашњег тренутка и стварања на лицу места.

 

Бенд у саставу:  Александар Јовановић Шљука – клавир, клавијатуре, Маrkо Fabry – бас гитара, Александар Цветковић – бубњеви и   Макс Кочетов-саксофон, Урош Шећеров – удараљке и  ствара плодну подлогу за истраживање и визуелни израз Ивана Грлића као видео jockey-a, који у духу џеза, користећи импровизацију прати одсвиране ноте и преноси своје импресије на екран.

Идеја бенда је од старта та да је отворен за сарадњу са другим уметницима, па тако је дошло до сарадње са : Бокијем Милошевићем, Стјепком Гутом, Мишом Бламом, Александром Седларом, Марчелом, ДЈ Раидом,  Бунфорд Габором, Ненадом Јелићем, Папа Ником, Растком Обрадовићем, Александром Антићем, Невеном Јелић, Софијом Кнежевић, Надом Павловић, Катарином Качунковић, вокалном групом Паганке, Лазаром Дел Тором Вега, Филипом Крумесом, Реут Регев,  Др. Еугене Чадбоурне, Милошем Пунишићем, Игором Малешевићем, Љубом Димитријевићем…

www.skckg.com

Цена карте 200рсд

 

 

Траје: Изложба  – Фотографије уметника из колекције Центра за фотографију –  Контакт Галерија

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар