СКЦ – програм за период 30.03 – 05.04.2015.

СКЦ - програм за период 30.03 - 05.04.2015.

Уторак, 31. март –Галерија СКЦ у 20:00

Изложба – Меморија, Јелена Савић
Изложба МЕМОРИЈА ауторке Јелене Савић, биће отворена у Галерији СКЦ у уторак, 31. марта 2015. у 20х. Изложбу ће отворити Владимир Ранковић, доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Изложба ће бити отворена до 24. априла 2015.

Тринаест екрана

Непуну деценију пре настанка рада Меморија Јелене Савић, Лев Манович изрекао је да друштво у којем живимо без сумње јесте друштво екрана, а време у којем смо, назвао је ером екрана. Екран је, чини се већ дуго, доминантно средство које посредује између појединца и свега осталог. Он, као прозор у просторе репрезентације, тврди даље Манович расправљајући о генеалогији ослоњеној на идеју темпоралности, постоји као „класичан екран [који] излаже статичну, непроменљиву слику, динамичан екран [који] излаже покретну слику прошлости и […] екран реалног времена [који] показује садашњост“.[1]

Јелена Савић ствара екранске слике. То је неизбежно, то је начин да се буде у интеракцији са свиме осталим, то је део живота у друштву екрана, у ери екрана. Стварајући слике она гради сложен однос између њихових појавности, значења које носе, историјског, али и личног, сентименталног контекста, однос између статичног, непроменљивог, и динамичног, између фрагментарног и целовитог, оствареног и потенцијала да нешто буде остварено. Јеленин рад, формално, јесте инсталација коју чини низ графика и видео – дванаест класичних и један динамичан екран – тринаест слика прошлости. Могу се одредити тачке у времену на које се Меморија ослања – касни XVIII век и акватинта, средина XX века и први телевизори, 1973. година и телевизор Минирама, дизајнерско дело Бориса Розмана, чији је екран, односно његову форму, уметница преузела за сопствене екране, потом и 2013. година, која се чита на маргинама отисака, током које су настајали Јеленини први класични екрани. Али, постоје и нека неодређена времена, позната само ауторки, или, чак, ни њој самој. Јелена Савић бележи ситуације и догађаје које проживљава, претвара их у слике, придружује им друге, преузете, општепознате, спаја их пажљиво бирајући какав ће однос између делова нове, будуће слике да успостави, на који начин ће поновљеном призору дати ново значење… А затим, од тих нових, међусобно врло различитих слика, ствара зачуђујуће хомогену целину, која то јесте јер је сачињена од фрагмената живота уметнице.

Размишљајући о прошлости, Валтер Бењамин је, 1940. године, писао: „Истинска слика прошлости хитро промиче. Прошлост се може задржати само као слика што неповратно и закратко просине у тренутку кад се може спознати.“[2] У ери екрана, промицање више није тако хитро и слике прошлости је, бар на први поглед, лакше задржати. Али, да ли је могуће, захваљујући томе, тренутак спознаје изнова доживети? Начин на који слике прошлости, истовремено и скорашње и давне, и личне и било чије, или свачије, закратко просину са екрана Јелене Савић, ствара осећај да јесте.

Владимир Ранковић

[1] Лев Манович, Археологија компјутерског екрана, 1996.
[2] Валтер Бењамин, Историјско-филозофске тезе, 1940.

Јелена Савић рођена је 1991. године у Врању. Средњу Уметничку школу завршила је у Нишу 2010. године. Дипломирала је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Одсек за примењену и ликовну уметност, 2014. године. Студент је мастер студија на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига.

Групне изложбе (избор):
Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд, 2014.
Новембарски салон визуелних уметности, Градска галерија, Краљево, 2014.
Друго међународно тријенале графике, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд, 2014.
XVII Бијенале студентске графике Србије, Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 2014.
8. Еx Yu конкурс за графику, Национална галерија, Београд, 2014.
Други интернационални салон графике, Градска галерија, Краљево, 2014.
Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд, 2013.
7. Еx Yу конкурс за графику, Галерија СКЦ Нови Београд, 2013.
I Међународно бијенале мале графике, Павиљон у Тврђави, Ниш, 2012.
XVI Бијенале студентске графике Србије, Дом културе Студентски град, Београд, 2012.

Самосталне изложбе:
Меморија, Галерија СКЦ, Крагујевац, 2015.
Изложба радова награђених аутора са XVII Бијенала студентске графике Србије (са Маријом Гавриловић и Ивом Калшан), Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 2014.

Награде:
Награда XVII Бијенала студентске графике Србије, Дом културе Студентски град, Београд, 2014. Мали печат Нишког графичког круга, I Међународно бијенале мале графике, Ниш, 2012.
Четвртак, 02. април – Контакт Галерија СКЦ у 22:00

Концерт Власта Попић
Власта Попић је punk-noise-pop бенд настао у Вараждину крајем 2007. у саставу Тена Рак (бубњеви и вокал), Иван Шчапец (гитара и вокал) и Дражен Хижак (бас) – чије место сада заузима Димитриј Петровић.

2010. објављују ЕП “Најјача ултимативна машина за убијање”, те остварују неколико хваљених наступа на регионалним демо фестивалима, а отиснули су се и на турнеју по регији. 2012. За СКЦ Крагујевац издају дебитантски албум “За очњаке”, који је одлично прихваћен од публике те своје место налази и на многим регионалним годишњим топ листама. 2013. година је уз наступе у регији донела и позиве за иностране турнеје, па Власта Попић одлази на своју прву европску турнеју, свирајући концерте у Аустрији, Мађарској,Чешкој, Словачкој, Немачкој и Пољској. Крајем исте године Власта снима лајв албум с распродатог концерта у загребачком Клубу. Након пар месеци паузе, уследила је турнеја по западној Европи, а у септембру 2014. одлазе на своју трећу европску турнеју где наступају и на познатом европском showcase фестивалу Wаves у Бечу и Братислави. Тако се у три године бројка наступа по регији и целој Европи попела до 200.

Синглом „Ако нисам добра“ Власта Попић најавила је излазак свог другог албума „Квадрат“ који је свеже издат у копродукцији независних издавачких кућа „Moonlee“, аустријским „Numavi“ те француским „Voxproject“. Албум је сниман у студију Крамасоник, а миксан у студију Радост. Новим албумом „Квадрат“ бенд Власта Попић наставља градити свој специфични indie/punk/noise/nowave/pop звук, који овог пута одише нешто мрачнијим карактером, те дисторзиранијим и бучнијим свирањем и продукцијом, због чега звучи амбициозније у поређењу с претходним издањем. Измењивање женских и мушких вокала даје посебну енергију атмосфери коју ствара психоделична инструментална подлога, док текстови повремено преносе понеку ангажовану поруку.
Албум можете бесплатно скинути са странице бенда vlastapopic.bandcamp.com.

Траје: Изложба ‐ Поглед иза зида ‐ Биљана Бакалуца ‐ Галерија СКЦ‐а;
Изложба ‐ Живот и смрт хероја. Неутралности не може бити ‐ Јасмина Новаковић, Мина Лукић, Марија Васиљевић;

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар