СКЦ програм за период од 15. до 21. јуна

Програм Студентског културног центра Крагујевац за предстојећу недељу

У оквиру програма Француски филмски караван, који се реализује у сарадњи са Француским институтом у Београду, крагујевачка публика биће у прилици да види нови циклус филмова под називом Злочини и мистерије. Компликовани заплети, рафинирани рeдитељски рукописи, сјајне глумачке креације, критика друштвене стварности, као и мешање жанрова, главне су одлике француских крими филмова које ће крагујевачка публика премијерно видети у овом разноликом избору.

Филмови ће бити приказани у Кутији Шибица СКЦ-а, сваког понедељка током месеца јуна, у термину од 20:30 ч. Улаз за све пројекције је бесплатан.

Програм Француски филмски караван се реализује у сарадњи са Француским институтом у Београду.

www.institutfrancais.rsПупупиду (Француска, 2011, 102’)

Режија: Жералд Исташ Матје

Играју: Жан-Пол Рув, Софи Кентон, Гијом ГуиЗабрањено млађима од 12 година

Он је Парижанин и успешни писац крими романа. Она је плавуша, икона француског сира Belle de Jura, уверена да је у прошлом животу била Мерилин Монро… Када се буду срели у најхладнијем граду у Француској, Муту, он је без инспирације а она већ мртва. „Вероватно самоубиство лековима за спавање” закључује жандармерија. Он у то не верује. Истражујући њену прошлост, проналази инспирацију за свој нови роман…Изложбу ће отворити Предраг Терзић, визуелни уметник.

АРХИТЕКТУРА СЕЋАЊА

Пројекат Архитектура сећања, Нине Тодоровић, базиран је на принципима психолошког односа према месту, које је за разлику од не-места, одређено географским, историјским, социјалним аспектом, и у сталној је интеракцији са интимном историјом и сећањем појединца. Почетак креирања овог пројекта поклопио се са мењањем структуре и изгледа града, у највећој мери градског језгра Београда, у време транзиционе надоградње постојећих објеката и стихијске, непланске изградње нових стамбених зграда. Фотографско бележење отисака калкана порушених кућа на површинама зидова суседних објеката, у времену пре изградње нових, и архивирање ових фотографија, ауторку су одвели ка интимној анализи односа, кроз уметничке медије, према давно порушеној кући у којој је провела прве године живота. Може се приметити да је сусрет са визуелном, геометријском упечатљивошћу отисака порушених кућа за уметницу, вероватно, имао и значај препознавања сопствене ликовне поетике присутне у раним сликарским радовима. У овом пројекту се на тај начин стално преплићу и срастају документарни приступ и стваралачко, интимно, сећањем обојено сведочење.

Кроз истраживање породичне архиве и креативну примену репродуктивних медија, као што су дигитална фотографија и видео, у које је данас могуће пренети готово сваки аналогни запис и сачувати га на нови начин, у дигиталном, нематеријалном формату, а затим га материјалозовати у облицима који омогућавају прилагођавање специфичном изложбеном простору, Нина Тодоровић је пронашла велики распон могућности. Архитектура сећања обухвата разноврсни материјал који осим своје изложбене димензије поседује и интерагује са виртуелном презентацијом и архивом коју је могуће истраживати.

Овај десетогодишњи пројекат у тесној је вези са другим пројектима Нине Тодоровић (Алфа гнезда, Одбрамбрене структуре), развијаним у истом периоду и може се пратити као ново структуирана реакција у односу на процесе отуђења, заборава, затворености, једноличности и анонимности разматраних у поменутим пројектима. Архитектура сећања нам својим моделом личног покушаја уметнице да сачува сећање на простор куће који је нестао, а који је утицао на формирање понашања, навика и интимног универзума појединца, показује један од начина да се сачувају особености идентитета, да се омогући формативном месту, важном слоју психе, да настави свој живот у сећању појединца, да се укаже на важност места у односу на зрачење униформности не-места. У том смислу Нина Тодоровић излаже, могло би се рећи, конзервирана сећања: негативе породичних фотографија на стаклу и дигиталне принтове секвенци из породичних филмова или фотографија на плексигласу, који су смештени у кутије, такође од стакла, и удобно постављени на мека постоља унутар њих. Затим, инсталира скениране и дигитално, на транспарентном материјалу, штампане фотографије старе куће непосредно пре рушења, преклапајући их у простору са транспарентним принтовима увећаних слајдова на којима се налази сама уметница у узрасту до кога се, по неким психолошким теоријама, већ у потпуности формира личност особе. Нина Тодоровић реконструише сопствено сећање увезујући га са сећањем својих родитеља, још пре него што је дошла на свет и кроз такву реконструкцију, истовремено, на сопствени начин испитује структуру сећања и открива његову архитектуру. Део изложбе чини двоканална

видео-инсталација Тишина 2014, у којој ауторка паралелно пројектује Супер 8 филм, у дигитални формат пренет материјал који је њен отац снимио и монтирао, као и документарни видео исте дужине који је она сама снимила, бележећи пут до локације на којој се налазила стара порушена кућа. Управо, комплементарни приступи истом месту, или духу места, споља и изнутра, додатно говоре о архитектури, ентеријеру али и екстеријеру сећања обухватајући дуги низ година. У пројекат Архитектура сећања Нина Тодоровић укључује и чланове своје породице, тако што свако од њих по сопственом сећању и кроз цртеж визуелно отелотворава план порушене куће која је имала значај у њиховим животима.

Отвореност овог подухвата потврђује се и чињеницом да уметница радове који чине Архитектуру сећања  у различитим изложбеним просторима представља кроз визуелни дијалог са радовима колегинице Светлане Волиц, односно, њеним пројектом Унутрашњег пејзажа, стално развијајући разноврсне елементе поставке и долазећи до нових увида који уметничка сарадња доноси. Пројекат Архитектура сећања повезан је и са актуелним простором локације на који се односи ово уметничко истраживање и омогућава локалном становништву, да кроз личну историју уметнице истовремено остваре увид и у део колективне историје и реагују на њу. Наиме, уметница поставља QR кодове на кључна места која су повезана са локацијом и који путем апликације на мобилним телефонима директно воде на сајт са презентацијом пројекта и архивом материјала који је уметница користила.

Нина Тодоровић је увек свесна сопственог кретања кроз медије, као и мотива због којих користи одређени медиј за одређени визуелни мотив или идеју. Она анализира пре свега репродуктивне медије, чији технолошки развој утиче на све сегменте нашег живота, а сећање је његов конститутивни део. У оквиру пројекта Архитектура сећања, своје место неизбежно је нашла инсталација Декодирање сећања, која нам сликовито и материјално приближава оно шта представља дигитална слика и превођење у дигитални запис: огромни број бинарних и хексадецималних кодова, у овом случају одштампаних на тракама дугим неколико десетина метара које висе са таванице, и кроз које се морамо пробити да би дошли управо до те дигиталне слике у ниској резолуцији постављене на зид галерије. Нина Тодоровић тако открива генеричку и нумеричку природу дигиталне слике, које због навике коришћења често нисмо свесни, чиме се отвара и питање манипулативности и још веће несталности сећања које се на дигиталну или дигитализовану слику ослања. На тај начин изложба Архива сећања скреће пажњу и на савремене дигитализоване архиве који постају доступни у виртуелним просторима и на потребу да се односу виртуелног и актуелног приступа сваки пут са критичком свешћу изван навике и заводљивости богатства доступних информација.

Маида Груден

Ана Марија Грбић дипломирала је књижевност на Филолошком факултету у Београду. Године 2011. имала је своју прву изложбу поетског стрипа Овде се нешто догодило, а 2012. објавила је прву збирку песама Да, али немој се плашити, у едицији Првенац. Један је од оснивача поетске групе АРГХ! Пише и црта, са повременим премештањима, у Београду.12:00 Радио шоу – Мултиваленса

18:00 Велика берза плоча > за грамофонима DJ Funky Junkie i DJ Safet Mešanovic

21:00 Концерт и игранка > ВИС ЛИМУНАДАДео музичког програма уживо ће преносити Радио Крагујевац – 94,7 Мх

Мултиваленса је радио емисија која пружа еклектичан избор нове музике , као и заборављене драгуље прошлости . Она је логика могућег у слободном простору и времену. Користећи познате радијске форме и доступне технологије, експериментише и са новим, у жељи да одговори на питање шта би ФМ радио могао да представља за нас данас.

У емисији су представљени музичари, њихови животни ставови, њихов рад и њихов сaундтрек.

Емитује се уживо, на Радију Студио Б недељом од 22 ч, а доступна је и као подкаст на

http://www.mixcloud.com/Multivalensa/

Уредници и водитељи: Владимир Ђорђевић и Александар Аћимовић.

18:00 Велика берза плоча > за грамофонима DJ Funky Junkie i DJ Safet Mešanovic

 

Каријера DJ Funky Junkie-a почиње давне 1985. године, када је водио недељни радио шоу на станици Радио Ниш, заједно са пријатељем DJ Mixmasterom. Године 1989. почео је да пушта музику у тада популарном клубу Symphony, а од тог тренутка до данас наступа по разним клубовима свуда по Србији, суседним земљама и Европи. Са искуством од скоро 28 година и огромном колекцијом винила, могло би се рећи да је DJ Funky Junkie један од пионира савремене клупске сцене у Србији.

И поред тога што највише пушта progressive, tech house & electro, никада није заборавио своје корене. Као велики љубитељ funk, jazz funk, soul, disko funk, nu wave и post punk звука, годинама је скупљао разноврсну музику, коју и данас воли да пушта заједно са DJ Ceka Тhe Boss као део дуа The Funky Soul Brothers.

До сада је наступао са многим познатим диџејевима и бендовима као што су Bob Sinclar, Hernan Cattaneo, The Brand New Heavies, Gilles Peterson, Paul Murphy и многи други. У лето 2010. издао је први део компилације Idi, igraj!-Funk, soul, jazz funk & disco from ex-Yugoslavia 1969-1987 compiled by DJ Funkie, која је наишла на сјајне реакције многих познатих диџејева и продуцената из САД, Јапана и Европе.

https://soundcloud.com/djfunkyjunkie

https://www.mixcloud.com/gavranis/

 

Сафет Мешановић

Рођени Новосађанин, за миксетом од 1997. године, где је провео и посветио свој живот плесној музици и своје прве године рада. Године 2005. прелази у Арапске Емирате, тачније Дубаи, где започиње своју, може се рећи, светску каријеру јер веома брзо је примећен и већ 2007. постаје резидент многих познатих клубова у том делу Средњег Истока. Таква позиција га доводи у ситуацију да дели DJ пулт са светском класом као што су:

Danny Tenaglia, Danny Rampling, Sasha, John Digweed, Roger Sanchez, Laurent Garnier, Sven Vath, DJ Pipi,

Pete Tong, Louie Vega, Sister Bliss, Anja Schneider, Toshio Matsuura, Nic Fanciulli, Danny Howells, Richard

Dorfmeister, Boy George, Groove Armada, Deep Dish, Mark Knight, Fedde La Grand, Martin Solveig, Todd Terry…

Његов сет за Светски Дан музике биће disco&boogie обојен!21:00 Концерт и игранка > ВИС ЛИМУНАДА

 

Вокално инструментални састав Лимунада чине:

 

Миодраг Нинић Мики – Главни вокал и акустична гитара

Душка Рајковић – Бас гитара

Стефан Пејатовић – Бубњеви

Борко Милојковић – Клавијатуре

Владимир Живковић – Електрична гитара

 

ВИС Лимунада плови кроз период касних педесетих и раних шездесетих година XX века. Наступима оживљава атмосферу европских фестивала и ривијера, овековечену филмовима попут La Dolce Vita, Bonjour Tistesse и Љубав и мода. Узбуђење шлагер, ране rock и beat музике прожима мелодраматичност омладинских игранки. Комбиновањем жанрова и певањем на разним језицима своје музичко опредељене назива Стари вал.

Стари вал, доба када су свирали оркестри, а бендови тек настајали, музичари и публика одевали су елегантне хаљине и одела, а изводиле су се нумере уместо песама. На европским и светским фестивалима и ривиjерама одјекивали су снажни али нежни звуци интернационалне забавне музике у настајању.

Понесена снагом нових технолошких достигнућа: техниколор филмова, трансконтиненталних радио и телевизијских преноса, суперсоничних летова и свемирских програма, широм света стварала се универзална култура. Одликовали су је звуци који су у себи обједињавали меланхоличну нежност салонске музике зачињене елегантном декаденцијом боемских забава.

Тај моменат, крајем педесетих и почетком шездесетих година XX века обележио је чудесни спој префињености и разузданости, вредности и баналности и можда наивне, али поштовања вредне вере у боље сутра. ВИС Лимунада, без носталгије али са жаром, преноси ту енергију, која не губи на вредности чак и у светлу сложених противуречности које су уследиле.

ВИС Лимунада није појава која нас враћа у прошлост, већ радије говори о ономе што се догађа данас. Као што је мода педесетих оживљавала култ младости, дружења и љубави, они се опиру усамљеничком стилу живота у капиталистичком свету. У њиховој музици стихијски провејава атмосфера Бунтовника без разлога помешана са љубавном чежњом. Обрада Shakin’ all over,названа Громови у глави ,маестрално комбинује сурф гитару са текстом који описује љубав као талас који се ковитла у олуји. У овој и сличним песмама ВИС Лимунада показује да није неки шалала бенд који пева о месецу и летњим авантурама, већ љубавне таласе претвара у експлозовне осцилације које комешају наша чула. У мисији спајања младалачких игранки и кабареа са концертима озбиљне музике ВИС Лимунада посеже за великим рокенрол хитовима који су испитивали снагу девојачког вриска попут песама раних Битлса Dеvil in her hart, Craing waiting hoping Бадија Холија и Keрол Нила Седаке. Темељ који су пронашли у музици педесетих и шездесетих обогатили су модерним ритмовима те се у њиховим песмама могу се наћи елементи бита, рокабилија, сурфа и мамба, а све то прожето је духом фестивала и уличних свирки. Изводећи познате нумере у новом аранжману, духовитом препеву и са више енергије, чланови Лимунаде постају савремени краљеви џубокса.Траје: Изложба – МатеријалАнгелина Перић – Галерија СКЦ

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар