СПЦ и верници славе Свету Петку: Према веровањима, ово никако не радите! Овај одмор, доноси срећу, здравље и како народ каже чудо!

Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве, Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и

Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве, Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Мошти светитељке почивају у Јашију, у Румунији.

Света Петка као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију, у Румунији, долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ.

Српска православна црква и православни верници у Србији обележавају 27. октобра одмор Свете Петке, која је историјска личност сврстана у ред светих.

Посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом.

Прве записе о светој Петки оставио је Григорије Цамблак, међу којима је и опис преноса моштију свете Петке из Видина у Србију и до Београда (1403. године). Мошти су пренете у Србију заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолио од султана Бајазита.

Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића мошти сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православци и католици па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

У епархијама СПЦ, око 250 цркава посвећено је светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести иу њој се чува мали прст светитељке.

Према народном предању, капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине.

Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изграђена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновић.

У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала – погружавањем.

Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њене мошти чуване су у Епивату, а потом у Цариграду, Трнову и поново у Цариграду.

Народна веровања, кажу да на дашњи дан, не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготову не жена.

На Свету Петку, дешавала су се велика чуда, од тога да је човеку излечен чудом рак до разних болести! Људи са здравственим проблемима чекају овај дан јер знају да ће им помоћи!

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар