Šta je Formula 1?

Šta je Formula 1, njen istorijat, staze, pobednici, trke i ostale zanimljivosti iz najbržeg sporta na planeti

Formula je vrhunac auto-motor sporta i svaki vozač na svetu sanja da bar jednom u životu sedne u najsavršeniji automobil na svetu – bolid Formule 1.

Formulu 1 čini spoj snage, izdržljivosti i inteligencije vozača, nauke o aerodinamici i najsavršenija auto i kompjuterska tehnologija.

Mnogi smatraju da je Formula 1 samo vožnja u krug, po stazama širom sveta, ali zapravo niko ne shvata da u ovom sportu hiljaditi deo sekunde pravi razliku izmedju pobednika i gubitnika.Iako je Formula 1 šampionat zvanično osnovan 1950.godine pod pokroviteljstvom Medjunarodne automobilske federacije (FIA), koreni Formule 1 datiraju još iz perioda pre I svetskog rata. Čak je i naša zemlja bila domaćin trke Formule 1, u Beogradu 1939.godine, pred sam početak rata. Prvi automobili koji su učestvovali u ovom takmičenju nisu bili ni nalik današnjim automobilima Formule 1, čak su više ličili na „krastavce sa točkovima“. Tokom decenija, kako je napredovala tehnologija, automobili Formule 1 su postajali sve brži i napredniji, pa za razliku od prvih Formula 1 automobila, sadašnji imaju veliki broj elektronskih i aerodinamičkih dodataka koji vozačima pomažu da postignu velike brzine ili preteknu druge vozače na stazi. Prva zvanična trka Formule 1 se vozila u Velikoj Britaniji, 13. maja 1950.godine i prvi zvanični pobednik trke je bio Giuseppe Farina u svojoj Alfi Romeo, a on je ujedno bio i prvi zvanični šampion sveta u Formuli 1, te iste godine.

Najstariji tim u Formuli 1 je Ferrari koji se takmiči od samog početka osnivanja ovog šampionata, a posle njega su tu i McLaren (od 1966. godine), Williams (od 1975. godine) i Lotus (od 1958.godine, ali sa prekidom od 1994. do 2010.godine).Formulu jedan čine timovi i vozači koji po specijalno dizajniranim stazama ili preradjenim uličnim stazama voze do 350 km/h, uz upotrebu svoje snage, umeća i inteligencije, kao i uz malu pomoć tehnologije koja je sastavni deo njihovih automobila. Svaki tim, koji učestvuje u Formuli 1, ima po dva aktivna vozača, koji na stazama osvajaju pozicije, a time i poene, a koji su im bitni kako bi se našli u borbi za osvajanje šampionske titule. Sami timovi su sastavljeni od velikog broja mehaničara, inženjera, i ceo tim je podeljen na dve oblasti: na tim koji prati vozače širom sveta, i tim koji naporno radi na poboljšanjima i unapredjenjima bolida u fabrici (ili fabrikama) tima.Bodovni sistemi Formule 1 su se menjali tokom godina, tako da su vozači u periodu od 1950. do 1959.godine dobijali bodove za prvih pet mesta u trci po principu 8-6-4-3-2 plus 1 poen za najbrži krug koji je odvežen tokom trke. Od 1960. godine ukinut je poen za najbrži krug, ali je dodeljivan za šestu poziciju na kraju trke.

Od 1961. godine, Formula 1 je dodeljivala 9 poena za pobednika trke, a od 1991. godine – 10 poena.

Tokom ovog perioda je bilo raznovrsnih sistema bodovanja, neki sistemi su bili logičniji od drugih, ali su svi oni ukinuti 1991. godine.

Od 2003. godine dodeljivani su poeni za prvih osam osvojenih pozicija u trci po principu 10-8-6-5-4-3-2-1, da bi 2010. godine bodovni sistem bio produžen za još dve pozicije i bodovi su dodeljivani po sledećem principu: 25-18-15-12-10-8-6-4-2-1.

Vozač koji osvoji najviše poena tokom jedne sezone osvaja titulu šampiona, a tim čiji vozači sakupe najviše poena tokom jedne sezone postaje šampionski tim te godine.

Što se tiče titule timova, one su počele da se dodeljuju tek 1958.godine i prvu titulu timova, ili konstruktorsku titulu je osvojio tim Vanwalla za koga su u tome vreme vozili Stirling Moss, Tony Brooks i Stuart Lewis Evans.Formula 1 postoji 65 godine i tokom tog perioda, kroz raznorazne timove su prošli mnogi vozači, ali ljudi najviše pamte šampione. Do sada, Formula 1 je imala 32 šampiona, a Michael Schumacher je vozač sa najviše osvojenih titula do sada, i to sedam. Iza njega se nalazi Juan Manuel Fangio sa pet osvojenih titula, a zatim Alain Prost sa 4 i Sebastian Vettel sa 4 osvojene titule.

Aktuelni svetski šampion Formule 1 je Lewis Hamilton, koji krupnim koracima gazi ka svojoj 3. tituli.On je ujedno prvi i jedini vozač Formule 1 Afro-američkog porekla.

Medju najpoznatijim šampionima Formule 1 se nalaze i Niki Lauda sa tri titule, Ayrton Senna, takodje sa tri titule, Mika Hakkinen sa dve, Fernando Alonso sa dve, James Hunt sa jednom, Keke Rosberg sa jednom, Nigel Mansell sa jednom i Kimi Raikkonen sa jednom .

Što se timova tiče, najtrofejniji tim je i dalje Ferrari sa 16 osvojenih titula, iza njega se nalazi Williams sa 9, zatim McLaren sa 8, Lotus sa 7 i Red Bull sa 4.

Tokom decenija bilo je i drugih šampionskih timova, ali najzvučniji su Renault, Brabham, Tyrell, Benetton i Brawn GP.Pošto je Formula 1 usko povezana sa najnovijim generacijama elektronskih uredjaja i aerodinamičkih poboljšanja, sadašnji automobili Formule 1 više liče na kokpite aviona sa svim elektronskim spravama i dugmićima, pa su tako vozači Formule 1 dobili zvanje pilota Formule 1. Pošto su današnji automobili približniji vasionskim brodovima, nego putničkim automobilima, oni su dobili titulu – bolida Formule 1. Bolidi su po grčkom značenju projektili, a u astronomiji oni označavaju najsjajnije meteore.Evropa je kolevka Formule 1 jer je sa tog kontinenta sve počelo i dan-danas se najviše trka vozi u Evropi. Standardna staza Formule 1 se sastoji od niza krivina, manjih ili većih pravaca i posebnog pravca koji se zove startno-ciljni pravac, odakle vozači startuju i gde završavaju trke nakon odredjenog broja odveženih krugova.Pored startno-ciljnog pravca se nalazi ulaz u boksove, ili garaže, gde vozači tokom trke odlaze na zamenu guma i podešavanje bolida, kako bi što bolje odvezli trku i što lakše pretekli vozače u borbi za pozicije. Boksovi, ili garaže, su povezani takozvanim pit laneom, kroz koji vozači ne smeju da voze brže od 60 km/h dok na stazi postižu brzine i do 350 km/h. Staze Formule 1 se nalaze širom sveta, na svim kontinentima, a mnoge od njih su posebno pravljene isključivo za Formulu 1. Osim standardnih staza, postoje i ulične staze, a najpoznatija medju njima je svakako staza u Monte Carlu, a u zadnje vreme je tu i staza u Singapuru. Od ostalih Formula 1 staza najpoznatije su Spa u Belgiji, Suzuka u Japanu, A1 ring u Austriji i naravno trka za Veliku Nagradu Italije koja se vozi u Monci.Vozači Formule 1, za razliku od većine drugih sportova, ne mogu da treniraju kad hoće, već se njihovo celokupno treniranje sa bolidom svodi na tri treninga tokom trkačkog vikenda. Trkački vikend Formule 1 kreće u četvrtak dolaskom na odredjenu stazu i učestvovanjem u medijskim dogadjajima, intervjuima, sastancima i sl. Osim toga, mehaničari i inžinjeri sklapaju bolide u četvrtak, koji su u delovima doveženi prethodnih dana na stazu kamionima. Petak je prvi radni dan timova i vozača i oni taj dan imaju dva treninga koji traju po sat i po vremena. Tada rade na osnovnim podešavanjima bolida, prikupljanju podataka o ponašanju bolida, guma, elektronike i aerodinamike. Izuzetak je trkački vikend u Monte Carlu kada vozači i timovi imaju slobodan petak a treninge voze u četvrtak. Subota je poseban dan, jer nakon još jednog jednočasovnog treninga, vozači se u kvalifikacijama bore za što bolja startna mesta. Tu čak i hiljaditi deo sekunde igra bitnu ulogu. Kvalifikacije se sastoje iz tri dela. U prva dva dela kvalifikacija ispadaju po šest najlošije plasiranih vozača (taj broj se menja u zavisnosti od broja vozača koji učestvuju u šampionatu te godine), dok se u trećem delu kvalifikacija 10 vozača bore za što bolje pozicije, sa kojih će startovati nedeljnu trku. Nedelja je dan za trku i to je najbitniji deo trkačkog vikenda jer se tada osvajaju bitni poeni.  Što se tiče samih trka, njihov broj je varirao tokom godina, i dok smo 1950.godine imali samo sedam trka u sezoni, tokom 80-tih godina se taj broj kretao izmedju 16 i 17 trka da bi u najnovijoj eri Formule 1 u toku jedne sezone imali rekordnih 19 trka. Kako sada stoje stvari, postoji velika verovatnoća da će Formula 1 sledeće godine, 2016. postaviti novi rekord u broju trka – 21.Od kako postoji ovaj sport, kvalifikacije i sam start trke su u većini slučajeva odlučivale pobednike trka i šampione. Vozači kreću trku sa one pozicije koju su osvojili prethodnog dana na kvalifikacijama, ukoliko, zbog greške, promene menjača ili motora ne budu kažnjeni pomeranjem mesta na gridu. Svaki menjač mora da izdrži odredjen broj trka, i svaka promena pre tog broja donosi kaznu od 5 mesta unazad. Vozači imaju četiri motora po sezoni (ranije je taj boj bio veći) i upotreba petog ili svakog sledećeg donosi kaznu od 10 mesta unazad. U novoj eri Formule 1, vozači dobijaju kazne i za upotrebu dodatnih (van odredjenog broja) elektro-motora ili ostalih elektronskih sistema koji se koriste u Turbo V6 eri (koga bude ovo interesovalo može da mi se obrati, a ja ću rado da pošaljem tekst u kome ću objasniti sve o tome).

Sam start trke je možda i njen najbitniji deo, jer na samom startu, pa kroz prvih par krivina, vozači mogu da nadoknade ili izgube po nekoliko pozicija (mesta). Takodje na samom startu trke može doći do udesa koji poremeti ceo raspored vozača, a izlazak vozila bezbednosti, koje na stazu izlazi posle udesa ili većeg incidenta kako bi se lakše očistila staza, može da dovede ili do prekida trke ili vožnje od nekoliko krugova iza njega.

Nakon starta i prvih nekoliko krivina, timovi počinju da planiraju strategije kojima odredjuju kako i na koji način će njihovi vozači da održavaju gume, količinu goriva i kada će da odu u pit stop, na zamenu guma i podešavanje prednjeg i zadnjeg krila.

Pit stopovi sada traju u proseku od 2 do 3 sekunde, prilikom čega mehaničari promene sve četiri gume, podese prednje i zadnje krilo i eventualno promene nos bolida i sl. Jedan bolid u pit stopu opslužuje 16 do 18 mehaničara istovremeno.

Nekada su se u pit stopu bolidi dolivali gorivom, ali u poslednjih par godina nema toga iz bezbednosnih razloga.

Kroz pit stop, vozači mogu da nadoknade  ili izgube mesta u trci, u zavisnosti od brzine kojom njihovi mehaničari odrade posao, jer iako zamena traje par sekundi, zajedno sa ulaskom i izlaskom iz pit lanea, kompletan pit stop traje od 19 do 20 sekundi, što je ogromno vreme za Formulu 1.

Naravno, najsavršeniji start, uz najbolju strategiju i najbrže pit stopove često odredjuje i pobednika.

Još dve stvari mogu itekako da utiču na trku, a to su pouzdanost bolida i vremenski uslovi. U toku trke može da dodje do promene vremena, tj. da počne da pada kiša i to menja kompletnu sliku stvari, a i različiti delovi bolida mogu da zakažu tokom trke, pa se pri kraju sezone često dešava da se manje uspešnim timovima pokvare motori i ne završe trku.

Tekst: Frenky

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар