Штo се боре мисли моје – кнез Михајло Обреновић

Шта се боре мисли моје. Искуство ми ћутат ‘вели. Беж’те сада ви обоје, нек ‘ми срце говори. Први

Шта се боре мисли моје.
Искуство ми ћутат ‘вели.
Беж’те сада ви обоје,
нек ‘ми срце говори.

Први поглед ока твога,
сјајном сунцу подобан,
ранио је срце моје,
учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина,
целом свету казаћу,
само од тебе, ах, премила,
ову тајну сакрићу.

 

Кнез Михаило је имао једну црту у свом карактеру: волео је жене, али и оне њега.Био је мужеван, леп, елегантан, сањар, сентименталан, романтичан, музикалан, ванредан играч, стрелац, јахач.

Уопште, заносно отмен човек, тип каваљера, џентлмена и дендија – како су о њему писали савременици и биографи. Дакле, другачији од оца. Милош је према женама био сиров и суров. Кажу да је Михаило осећања нежности и носталгије понео од мајке – кнегиње Љубице, која је била врло осетљива жена.
Кнез Михаило Обреновић је имао четири велике љубави.

Из љубавне романсе са шеснаестогодишњом Маријом Беркхауз, ћерком лекара из Рогашке Слатине, родио се син Виљем – Велимир ( 1849 ). Ванбрачног сина кнез је признао, као и његову мајку Марију. А онда једна Немица, племкиња, ушла је у живот нашег кнеза, али су њени родитељи били против овога брака. Затим, заволео је кнегињу Јулију Хуњади. С Јулијом, Михаило је био у браку девет година. Кнез је волео Јулију. Али, Јулија, Јулија… Сазнао је за њену везу с кнезом Карлом Аренберг. Једанаест година после смрти кнеза Михаила, Јулија се и удала за кнеза Карла Аренберг.  Умрла је у Бечу 1919, у 88. години.

Међутим, највећи љубавни јади кнежеви почели су када се заљубио у своју сестричину Катарину. Чаршија и Двор згражавали су се над „родоскрвњењем и неморалом“. У огорчењу, нарочито се истицала Православна црква, до које је кнезу много стало. Скоро три године патио је кнез и био у дилеми „бити ил ‘ не бити“. На крају, кнез је и верио Катарину. Смрт га је спречила да се с њом и венча. Љубав према Катарини кнез Михаило је однео у гроб.

Верује се да је кнез своју песму „Што се боре мисли моје„, написао у Бечу. Да ли због неверне кнегиње Јулије или патње због недозвољене љубави са малолетном Катарином? У животу као и у овој песми, кнез пати. Разапет између две љубави, поноса, џентлменства, порока, чежње…
Љубавни јади муче кнеза. И рађа се песма „Што се боре мисли моје
Не зна се име аутора музике на стихове кнеза Михаила Обреновића. Једни сматрају да се ради о грађанском немачком лицу, други о старој хербејској мелодији.
Клавирски виртуозно – бриљантно и осећајно, на мелодију „Што се боре мисли моје“, композитор Корнелије Станковић урадио је варијације на ту тему. Прво у Бечу, а затим широм Србије и Европе, Станковић је одушевљено изводио ове варијације, праћен дугим и искреним аплаузима.

Углавном је непознато да је осим популарне компоноване песме „Што се боре мисли моје„, кнез Михаило аутор и других поетских састава, који су претходили култној романси и неки чак штампани. Реч је о две кнез Михаилове песме: „Светски путник“ и „Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском„, објављене 1844. године у „Србском народном листу„.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Један коментар на “Штo се боре мисли моје – кнез Михајло Обреновић

Оставите коментар