Свети Димитрије – заштитник, покровитељ и чувар

У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак, да их брани од мишева

Први велики одмор у новембру, посвећен Светом Димитрију, сину великог солунског војводе.

Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и, пошто не успе да га одврати од вере, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград, али кад додирнуше ковчег, одјекину одлучан глас: „Станите, не дирајте!“. Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду, па му мошти и данас обилазе невољници, тражећи лека болестима или мира својим немирима.

Његовим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира, који је припојен царској Русији 1581.године.
Сачувана су многа предања о његовим делима. По једном, у ратовима, као војвода, убио је 99 људи, а стотог у миру, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекине младенце.

Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце и претварању синова и снаја у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо. За Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак, Митров-данак хајдучки растанак.“

С Митровдан почиње зимски период.На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже месо, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак, да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег, таква ће бити читава зима.

Слави се као крсна слава.

Аутор: Драгомир Антонић, етнолог

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар