Војно технички завод – 160 година Застава оружја

Прво успешно ливење топова у крагујевачкој тополивнице изведено је 15./27.октобра 1853. Том приликом су изливена 4 топа од

1853-1914
Од оснивања до I светског рата

Прво успешно ливење топова у крагујевачкој тополивнице изведено је 15./27.октобра 1853. Том приликом су изливена 4 топа од по четири фунте и две кратке хаубице. У току наредне године при тополивнице су основане Занатлијска школа и пиротехника, а формирана је и Болесничка каса, установа здравственог осигурања радника тополивнице, претеча социјалног осигурања у Србији. У септембру исте године Шарл Лубри се враћа у Фрацунску и дужност управника тополивнице предаје поручнику Петру Протићу. У мају 1855. је из Белгије набављена прва машина за хладно пресовање и обрезивање оловних зрна. Уз машину су добијене и 4 матрице чијом изменом су се могла израђивати сферична али и цилиндрична зрна експанзивног и компресивног типа Мини (мини) и Лоренц (Лоренз). Установљење прегледа контроле и жигосања свих производа извршено је 24. јануара /5. фебруар 1856. Већ наредне године довршена је градња и монтажа прве домаће Ковачнице за ковање у калупима, чиме су могућности тополивнице знатно проширене. Даљи развој фабрике се одвија у два правца, најпре је 1860. основана Пушкарница, у оквиру које је 1863. подигнута парна сушница за сушење дрвене грађе, а исте године освојена је и производња изолучених »спредапунећих« топова Ла Итовог система. На бази Ла Ит система 1865. освојена је производња М.1858, калибра 4 фунте (85,6 мм) и са аутохтоним лафету које је развио Миливоје Петровић – Блазнавац за све типове оруђа. Последња батерија топова Ла Ит изливена је1886. године. Прве конструктивно одељење формирано је 1866., док је радионица фишечних чаура 1871. прерасла у одељење управе и названа Чаурницом. Уговором закљученим 13./25. јула 1878. на Берлинском конгресу Србија је добила независност а придружена су јој и четири округа: нишки, пиротски, топлички и врањски. По идејама Коке Миловановића израђен је прототип прве домаће брзометке, 1880. године. Ово је у том тренутку била најбоља пушка у светској конкуренцији. Прво индустријско електрично осветљење уведено је 1884. у новој згради чаурнице. Ова прва динамо – машина била је јачине 5 КС и имала је капацитет од 30 сијалица и 2 лучне лампе. Ово се догодило у време када у Србији, чак ни на Краљевом двору, такво што није постојало, а и у Европи се још увек о електричном осветљењу причало као о чуду које је две године пре тога први пут било приказано у Паризу. У Паризу је 24. априла 1889. отворена светска привредна изложба. Заводи су били заступљени са 42 производа, међу којима је било и пет машина алатљика. Добијено је пет сребрних и једна бронзана медаља. Електрични мотор као погонско средство у радионицама крагујевачке фабрике уведен је 1890. док је производња ручних бомби система »Крагујевац« конструктора пуковника Миодрага Васића отпочела 1898. На светском сајму привреде у Лондону 1907. фабрика је освојила сребрну медаљу. Прва авионска бомба произведена је 1913. године. Почетком новембра 1914. радионице Војнотехничког завода евакуисане су у Нишку тврђаву.

 

1914-1919
I Светски рат

Почетком новембра 1914. радионице Војнотехничког завода евакуисане су у Нишку тврђаву. Подводне мине су произведене 1915. године. На Крагујевац су 17. септембра 1915. године бачене 43 бомбе, углавном на Војнотехнички завод. Том приликом оборен је један авион из пољског топа са Метиног брда (брдо изнад Војнотехничког завода). Српска војска повлачила се преко Албаније у Грчку, заједно са војском повлачили су се и радници Војнотехничког завода. Група од 400 радника Војнотехничких завода из Крагујевца је 11. јануара 1916. Из Драча укрцана у савезничке бродове и према плану Антанте пребачена у француске војне фабрике.
На Париској мировној конференцији у јануару 1919. године изнет је податак да је штета коју су претрпели Заводи током рата 70% предратне вредности.
Из француских војних фабрика у Крагујевац се истог месеца вратило 400 радника, а прве обновљене радионице су пуштене у рад у јулу.

 

1919-1941
Фабрика између два светска рата

На Париској мировној конференцији у јануару 1919. године изнет је податак да је штета коју су претрпели Заводи током рата 70% предратне вредности. Из француских војних фабрика у Крагујевац се истог месеца вратило 400 радника, а прве обновљене радионице су пуштене у рад у јулу. Војнотехнички завод је променио име у Артиљријско технички (АТЗ) завод 30. новембра 1923. Током 1924. и 1925. године Министарство је са „ФН“ ( Фабриц национале, Херстал, Белгија) потписало уговор о откупу лиценце за производњу пушака 7.9 мм М 24 и муниције 7,9 к57 мм. Паралелно су започети радови на изградњи фабрике пушака и фабрике пешадијске муниције. Фабрика пешадијске муниције пуштена је у рад 22. марта 1928. године, а свечано пуштање у погон фабрике пушака и муниције било је 15. октобра (на дан 75 – годишњице првог ливења топова у Крагујевцу). Капацитет нових погона био је 200 пушака и 200.000 метака дневно. Фабрика пушака је имала 1250 машина. Исте године за потребе запослених завршено је радничко насеље Стара радничка колонија и склопљен уговор са општином о заједничком финансирању изградње водовода. Ово је период брзог успона фабрике па је у оквиру АТЗ 1929. године завршена и нова фабрика фулмината у којој су израђиване све врсте иницијалних и детонаторских каписли. Током 1930. године на бази чехословачке лиценце освојена је производња сигналних пиштоља 26 мм М 1929, а традиционални назив, Војнотехнички завод, читавој институцији враћен је 4. марта 1931. На седници Министарског савета, 9. августа 1933. Закључено да је Војнотехнички завод (ВТЗ) у Крагујевцу најважнији центар војне индустрије у Југославији. Исте године у Заводу је изграђена телефонска централа. Од чехословачке „Збројовке“ из Брна у јулу месецу 1936. године добијена је лиценца за пушкомитраљезе 7,9 мм М 1937. марту 1938. урађен је и пуштен у рад водовод, финансиран средствима Војнотехничког завода. Завршена је и колонија од 384 стана на Становљанском пољу. На бази патента бр. 12.939 од 1. маја 1935. за „Малокалибарски стрељачки уређај Лазара Јовановића“ 1939. године освојена је и производња „малокалибарске пушке 5,6 мм“ (у суштини, уметнуте цеви са адаптером 5,6 мм за стандардну војничку пушку 7,9 мм М.24). По идејама истог конструктора, ВТЗ је израдио нулту серију стрељачке такмичарске пушке „Модел Л.Ј.“ и прототип пиштоља ‘380АЦП система Јовановић М 1931. Фабрикације пушкомитраљеза по чешкој лиценци Збројовка освојена је1940.године. Фабрика је дочек рат као европски гигант са 12.000 запослених и 10.000 машина. Немачка је окупирала Крагујевац и ВТЗ 11. априла 1941. године.

 

1941 – 1945
II Светски рат

Фабрика је дочекала рат као европски гигант са 12.000 запослених и 10.000 машина. Немачка је окупирала Крагујевац и ВТЗ 11. априла 1941. године. Управа за привреду и наоружање Врховне команде Вермахта, 4 јуна, донела закључак да се у Крагујевцу пусте у рад најважнија индустријска постројења ради снабдевања немачке војске. Немачка команда, 22. јула, одлучује да се фабрика потпуно евакуише, а радници одведу у Рајх, будући да су се радници супростављали извршавању постављених задатака од стране Вермахта. У Шумарицама је 21. октобра било масовно стрељање Крагујевчана, међу којима је било око 300 гимназијалаца и велики број радника Војнотехничког завода. Немци су 22. јуна 1942. демонтирали турбине у Заводу и исте пренели у руднике који су радили за потребе Рајха. Крагујевац и ВТЗ ослобођени су 21.октобра 1944. ВТЗ је током II светског рата потпуно порушен. Завод поново почиње са радом 26. октобра, а у фабрику се од 12.000 радника, колико их је било пре рата враћа 670 запослених. Исте године израђен је аутомат калибра 9 мм М 1944 Б2.

 

1945 – 1970
Заводи црвена застава

Крагујевац и ВТЗ ослобођени су 21. октобра 1944. ВТЗ је током II светског рата потпуно порушен. Завод поново почиње са радом 26. октобра, а у фабрику се од 12.000 радника, колико их је било пре рата, враћа 670 запослених. Исте године израђен је аутомат калибра 9 мм М 1944 Б2. Након 1 века, 16. марта 1945. године, производња муниције измештена из Крагујевца одлуком Дунд-а (Националне управе народним добрима), овим чином започиње процес расељавања кадрова и опреме из ВТЗ – а у остале делове тадашње Југославије, с намером да се помогне развој целе земље, јер је у то време ова фабрика поседовала највеће капацитете стручних кадрова и технологије, па је на тај начин постала расадник југословенске индустрије. ВТЗ 20. јула прелази у надлежност Министарства одбране и преименован је у Фабрику оружја НОВЈ (овај назив 1. марта 1945. промењен је у Војнотехничком радионице, а 28. јула – у Војнотехнички завод „21. октобар“). Током исте године обновљен је највећи број радионица. Фабрика је добила име предузеће »Црвена застава« у јануару1946 . године. Потпуно реконструкција фабрике завршена је 1948. године, када је и урађен прототип Брдског топа Б1. Документација за војну пушку М48 завршена је 1949. године, а већ наредне године започиње освајање прототипа ПА топа 20 мм и ручног бацача РБ. Тренд исељавања опреме и кадрова се наставља исељењем одељења оптике са 50 стручних кадрова у Сарајево. У том периоду рађени су прототипови и пробне партије следећих артикала: топ ТТА 85 мм (за првих 5 југословенских тенкова), БТ – бестрзајни топ 82 мм (прво југословенско оруђе са реактивним принципом избацивања пројектила), ББ3 – бацач 120 мм, СХ1 – хаубица калибра 105 мм и реактивни бацач пројектила са кумулативним пуњењем С49 за борбу против тенкова на блиским одстојањима. Представници ДСНО су у Паризу 1951. Године, са »Хиспано Суиза СА« потписали уговор о откупу лиценце за три аутомата Хиспано Суиза ХС804 20 мм Л170 на вучном лафету ХСС 630-3. Развој ових артикала поверен је предузећу Црвена Застава. Исте године почела је серијска производња аутомата М49 7,62 мм. Крајем 1951.године производња брдског топа Б1 пресељена је у Травник, а већ следеће године исељен је и комплетан артиљеријски програм (калибри преко 20 мм), као и 250 стручних кадрова.
У серијску производњу улази бајонет за пушку М48. Производња ваздушних пушака и карабина на бази пушке М48 освојена је 1953. године. Међутим, све ово није довољно да се надомести неискоришћеност капацитета који је настао услед константног исељеванња производних програма. Зато је референдрумом одлучено да се издвоји 100.000.000 динара за развој производње лаких путничких и привредних возила. Из овог дела фабрике касније настаје самостална фабрика Застава аутомобили. Паралелно се развија и основни програм па је 1953. освојена и производња пушака М48 са примењеном технологијом пресованих лимова. Већ наредне 1954. године започиње производња ловачких пушака и малокалибарке, као и пушкомитраљеза 7,9 мм М42 ¨Шарац¨. Током 1959. године купљене су машине за хладно ковање цеви. Увођењем ових машина у процес производње Заставу оружје чини пиониром у производњи цеви овом методом. 1. јуна 1962, интеграцијом са предузећем 21. мај Београд, настају Заводи Црвена Застава, а војна фабрика постаје РО Фабрика специјалне производње. Серијска производња полуаутоматске пушке ПАП М59 7,26 к39 мм започела је 1964.Фабрика, 1964. године, формира самостални развој конструкције производа (до тада је развој конструкције производа вршен искључиво у Војнотехничком институту, Београд). Исте године започиње развој аутоматске пушке, система Калашњиков, која је 1967. године добила назив М67 . Уговор о откупу лиценце за уређај за управљање ватром П36, који је добио домаћи назив Ј171, са фирмом Галилео Авиониц СпА, (део концерна Оерликон Цонтравес СпА, Милано) склопљен је 1969. На бази пушке М67, развијена је аутоматска пушка у калибру 7.62к39 мм, наредне године названа М70. У наоружање ЈНА 1970. године усвојена је аутоматска пушка М70.

 

1970-1992
Од М70 до санкција

У наоружање Југословенске Народне Армије, 1970. године, усвојена је аутоматска пушка М70 калибар 7,62 к 39 мм. Исте године развијен је и ловачки карабин М70, система Маузер за 16 најфреквентнијих светских ловачких калибара.Развој противавионског топа троцевног 20/3 мм, са уређајем за управљање ватром Ј171 завршен је 1971 године, док је већ наредне године започет развој. Нова радионица за израду прототипова направљена је 1972.године од пешадијског топа 20/1, у калибру 20мм, који је касније означен као модел М75 и покренута серијска производња бродског топа 20/4 мм М57 А4. Серијска производња ПАТ 20/3 мм М55 А2Б1 са ручним навођењем и колиматорска механичком нишанском справом домаће конструкције ( ПАНС – 20/3 ) покренута је 1975 године . Освојена је производња ловачке пушке положаре М75 12/70 и 16/70.1977. године израђена је нулта серија од 100 топова 20/3 мм М55 А4Б1 са системом Галилео. Од фирме Бофорс, Шведска, купљена је лиценца за ПАТ 40 мм Бофорс Л/70, са ласерско – рачунарском (ЛАР) групом. Развијена је и аутоматска пушка и лаки пушкомитраљез за НАТО метак 7,62 к51, модел М77, за потребе извоза.
Исте године оформљена је радионица за ручно гравирање оружја. Производна хала, намењена за производњу артуиљеријских и противавионских оружја до калибра 40 мм, завршена је и пуштена у погон 1978. Серијска производња ПАТ 20/3 мм М55 А3Б1 са уређајем за полуаутоматско покретање на принципу механичког – фракционог варијатора са бензинским мотором ротационим типа Ванкел покренута је 1978године. Пешадијски топ 20/1 мм М75 у наоружање ЈНА уведен је 1979. године и одмах је започела серијска производња. Започет је и развој фамилије аутоматског оружја у калибрима 5,56 мм и 5,45 мм.1982. године почела је серијска производња куполе за БВП М80 са уграђеним формацијским наоружањем: топ калибра 20 мм, митраљез калибра 7,62 к54 и два лансера за вођене противтенковске ракете типа Маљутка . Започет је и развој аутомата 5,56 мм М85 , базиран на решењима руског аутомата АКС74У. Развој првог југословенског аутоматског топа у калибру 30 мм започет је 1979. године. Пројектом је руководио искусни конструктор Божидар Благојевић – Жида. Развијена је и нова ловачка пушка ЛП М80 БОЦК, калибра 12/70. Уградња лаког самоходног ПАТ 20/3 мм М55 А4М1, са Галилео уређајем Ј171 на возило означено са БОВ 3 са погоном на сва четири точка – 4к4 ( БОВ – М ) завршена је наредне године. На паради поводом Дана победе, 1985. године, у Београду приказана су четири противавионска двоцевно артиљерисјска система са топовима калибра 30 мм конструкције Божидара Благојевића, који су ушли у наоружање ЈНА као аутоматски топ М86. Исте године настављен је развој двоцевног противавионског артиљеријског система, ФОКА, увођењем савременог система за управљање ватром швајцарске фирме Цонтравес. Конструисана је двоседа купола са могућношћу пријема података о циљу од осматрачког радара. Командир је поседовао командирске справу за панорамско осматрање . Покретање куполе је остваривано помоћу француског серво електро система, фирме САММ. Развој куполе ВИДРА за уградњу на борбено возило пешадије започет је1985. године. У куполу је уграђен топ калибра 30мм . Израђен је и први аутомат М85 НАТО у калибру 5,56 к45 мм и развијен карабин Мини Маусер ЛК М85, за потребе америчког тржишта. 1986. године завршена је изградња и пуштен је у функцију Сектор Ц, радионица за монтажу и испитивање прототипова оружја са тунелом дужине 100 ми направљена је зграда инжењерско рачунског центра, ИРЦ – а. Рачунски центар је опремљен ИБМ компјутерима и лиценцираним софтвером за конструисање , такође , од фирме ИБМ – програмски пакет ЦАДАМ. Инвестирање је потпомогло Министарство одбране. Производња Топа 30 мм М86 за систем куполе ВИДРА почела је 1987. године. Уговорена је производња 10 купола са наоружањем са топовима калибра 30 мм – нулта серија. Пуштен је у рад и погон који је намењен за производњу митраљеза М84, М86 у калибру 7,62 к54 и тешког митраљеза у калибру 12,7 НСВ М87. Године 1988. развијен је пиштољ компактне конструкције у калибру 9 мм Парабелум модел М88. Развој самоходног противавионског двоцевног артиљеријског система ФОКА на гусеничној шасији, завршен је 1989. Конструкторска испитивања извршена су у присуству стручњака из Швајцарске и Француске. Коначно испитивање уз присуство стручњака страних фирми, учесника у пројекту, успешно извршено у јесен 1989.
У јулу месецу исте године је започет развој првог пиштоља двојне акције у калибру 9мм ПАРА ЦЗ 99. Техничке захтеве је поставио амерички партнер , са намером да се пиштољ понуди америчкој војсци и полицији на тестирање . Исте године урађени су први примерци пиштоља и приказани наручиоцу.19. јануара 1990. у Лас Вегасу, САД, премијерно је представљен пиштољ ЦЗ 99. Серијска производња пиштоља ЦЗ 99 почела је 1991.1992.године завршен је развој и испитивање и почела серијска производња аутомата 7,62 мм М92 , на бази решења аутомата М85.

 

1992 –
Савремен развој

1992.
Савет безбедности УН 19. маја уводи санкције на увоз и извоз оружја за СФРЈ. Тиме се зауставља пласман Заставиних оружја и фабрика запада у нову кризу, а планиран велики обим извоза новог пиштоља ЦЗ99 се одлаже за друга времена. Завршен развој и испитивање и почела серијска производња аутомата 7,62 мм М92, на бази решења аутомата М85. Развијен пиштољ 10АУТО у калибру 10 мм, на бази пиштоља М57.

1993.
Почео развој револвера малог калибра, Р22 »Кобац«.
Развијена далекометна пушка Црна стрела, у калибру 12,7 мм М93 , базирана на решењима Маузер механизма . Касније је развијен и модел у калибру .50 Бровнинг. Опремање војске СРЈ започиње у току 2001. године, док су полицијске снаге пушку користиле већ половином деведесетих година двадесетог века.
Завршен развој аутоматског бацача граната БГА у калибру 30 мм М93. После опсежних испитивања , Војска СРЈ га усваја у наоружање у марту 2003. године , када започиње серијска производња.
Развијена полицијска снајперска пушка М93 репетирна , за калибре 7,62 к51 мм и 7,92 мм.

1994.
Развијен полуаутоматски карабин ЛКП 96 у калибру. 308 Вин.,на бази аутоматске пушке М77 .Израђена нулта серија револвера Р22 »Кобац«. Почео развој револвера .44 Ремингтон Магнум »Кинг Крагуј«. Развијена полуаутоматска малокалибарска пушка у калибру .22 ЛР.
1995.
Развијен полуаутоматски ловачки карабин у калибру 7,62 к39 мм на бази војничке пушке М59, који је добио ознаку ЛКП, у калибру 6,35 мм . Израђена нулта серија револвера .44 Ремингтон Магнум »Кинг Крагуј«.

1996.
Развијен аутомат 9 мм МАСТЕР ФЛГ на бази конструкционих решења пушке М70. Почела серијска производња револвера  44 Ремингтон Магнум »Кинг Крагуј«.

1997.
У фебруару се потписује Уговор са немачким дистрибутером Кеттнер, чиме се Застава оружје, после санкција, враћа на европско тржиште ловачког и спортског оружја. Кеттнер наредних 5 година генерално заступа продају Заставе оружје у пет европских земаља: Немачка , Белгија , Аустрија , Француска и Шпанија .
Застава оружје , у марту , први пут после 1992. Године, наступа поново, на међународном сајму у Нирнбергу са комплетним програмом спортског, ловачког и оружја за личну одбрану, користећи део штанда који јој уступа нови партнер Кеттнер. До краја године извози у Европу производе у вредности око 3 милиона немачких марака.
Развијена нова генерација сачмарица у калибрима 12/70 и 12/76 , ловачке пушке »хаммерлесс« М75/97 калибра,»киплау« пушке са измењивим цевима калибра 7,26 к54Р мм и 12 / 76.

1999. 

Фабрика је бомбардована 9. априла са укупно четири вођена пројектила. Укупна директна штета је процењена на око 60 милона америчких долара. До краја године враћене су све машине, које су од бомбардовања спашене изношењем ван фабричког круга и обновљен процес производње. Недостајућа опрема је делом набављена, а наредних година настављен је процес комплетирања производних линија.

 

2000.
Фабрика одлукама Владе Републике Србије излази из Групе Застава дд и мења име у Застава наменски производи д.п.

2001.
Развијен и испитан пиштољ ЦЗ 999, на бази претходног модела ЦЗ99.
Пушка аутоматска М21 у калибру 05:56 мм представљена јавности 26. септембра.

2003.
Пререгистрација фабрике у Застава оружје д.п. извршена је 22. октобра. Произведен пиштољ ЦЗ 999А намењен војсци и полицији. Приликом прославе 150-годишњице фабрике, 27. октобра, гост фабрике био је руски конструктор Михаил Тимофејевич Калашњиков.

2004.
У јануару започиње извоз ловачког и спортског оружја у САД, после прекида од 12 година. Тада је у америчком Сенату Србији враћен статус „Нормалних трговинских односа“. Увозник је постала америчка трговачка фирма КБИ.
У мају месецу у наоружање војске СРЈ уведена аутоматска пушка М21.

2005.

Влада СЦГ 10. марта доноси Закључке којима се започиње реструктурирање предузећа одбрамбене индустрије Србије и Црне Горе. Предвиђена је финансијска консолидација на нивоу 31. децембра 2004. године, као и потреба да фабрика редукује радну снагу. Почетком јула фабрику је добровољно трајно напустило 914 запослених, који су се определили за отпремнине, које је фабрика са Владом Републике Србије дефинисала и биле су на највишем нивоу у Србији .Финансијска консолидација је обављена конверзијом дугова у државне акције , тако да је Застава оружје после тога поседовала 33% капитала .Од 01. априла ступа нови Закон о саобраћају наоружања и војне опреме , чиме се уводи цивилна контрола кроз учешће више владиних министарстава за давање извозних дозвола . Истим Законом дефинисани су услови за добијање извозних лиценци. До краја године извозну лиценцу добило је преко 100 српских приватних извозних кућа. 5. априла извршена пререгистрација и трансформација предузећа у акционарско друштво затвореног типа са већинским власништвом државе Србије. Предузеће мења назив у Застава оружје АД .
18. октобра потписан Меморандум о разумевању са америчком фирмом Ремингтон и први комерцијални уговор за пласман спортског оружја, Канаду и Мексико преко продајне мреже Ремингтона, за период од наредних 5 година. Уговор је ступио на снагу 1. јануара 2006. Године и потписан је са Ремингтоновим увозником, фирмом УССГ.
У августу је фабрика сврстана у проверене снабдевац војним оружјем мисија Уједињених нација.
У току године у фабрици извршено компримовање производног и пословног простора. Формиран је Погон за производњу војног и Погон за производњу цивилног наоружања уз постојање Заједничких капацитета.

2006.
Прва испорука америчкој фирми Ремингтон извршена 15. јануара. До краја године отпоштовани сви рокови и укупно извезено 24.000 јединица ловачког и спортског оружја. И фебруару примљена 64 млада радника на обуку за потребе производње.У априлу примљено још 110 младих радника за обуку за потребе призводње. Током године у фабрику је пристигло 11 нумеричких машина – савремених обрадних центара , чиме је још више побољшана продуктивност фабрике .Купљена лиценца за тродимензионално пројектовање од фирме ИМБ – програмски пакет ЦАТИА.26 . децембра фабрици је додељена Плакета „Златни аплауз“ као најуспешнијој фирми у Србији за 2006. годину по основу пријема младе радне снаге .У току године започето освајање карабина од нерђајућег челика уз помоћ технологија добијених од америчког партнера, Ремингтона.

2007.
Развијен модел малокалибарске пушке „Иоутх“, модел 05, намењен за омладину САД и пласман преко фирме Ремингтон. Настављено освајање производње карабина од нерђајућих челика, првенствено за потребе и У септембру и новембру потписују се уговори за опремање мировних мисија УН у вредности од око 20 милиона америчких долара.

2008.

У фебруару на седници Војног савета Војске Србије донета одлука о усвајању нулте серије аутоматских пушака М21 и дозвољен прелазак на серијску производњу. Разрешницу за серијску производњу АП М21, фабрика је добила 26. августа.

 

извор: www.zastava-arms.rs

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар