Вољавча пуштена да пропадне

Нити бању хоће, нит је Паши дају

Летос је сваког дана било по више од стотину људи који су користили лековиту воде Вољавце, бање која је одавно запуштена. Идеју да је обнови и направи посао за цело место имао је Бранислав Пашајлић, али томе су се испречила бирократске процедуре.

Градска власт нема у плану да обнови бању Вољавча у Страгарима јер, како кажу, то тренутно није приоритет. Ове године навршава се деценија обећања локалне власти, мада бивше, да ће у бању бити уложени милиони зарад развоја сеоског и бањског туризма.

Са друге стране, за бањски и сеоски туризам заинтересован је први комшија Бранислав Пашајлић. Он је новац уложио у изградњу базенена на свом плацу, покренуо је посао и имао стотине купача сваки дан. Ипак, добар део уложеног пропао је јер Пашајлић девет година не може да легализује изграђено.

Обнова Вољавче само на папиру

Вољавча је била бањско лечилиште још у доба римске колонизације, а ту су се Бањаи људи и током 19. и 20. века. Долазили су из целе Србије. Бања је била у функцији све до после Другог светског рата. Од тада пропада. Све то време, ипак, бањом руководи месна заједница и она је деценијама убирала приходе од наплате купања у кадама и базену. Купача има и данас, иако је све оронуло, мада нико долазак не наплаћује већ годинама, кажу у Страгарима.

Детаљни урбанистички план бање усвојен је октобра 2008. године са циљем да покаже све могућности обнове и коришћења бање у туристичке сврхе.

„Простор у захвату плана треба да промовише бањско-лечилишни туризам (физикална и орална терапија бањском водом и велнес услуге), допуњен комплементарним програмима ловног (постоје природни услови) и културног туризма (споменици културе и културне стазе) … Бања Вољавча представља специфичност Туристичког подручја Рудник и намеће императив репрезентативног уређења, опремања и презентације, као и заштите простора, уз његово стално унапређење „, наведено је у плану детаљне регулације.

Урбанисти су 2008. године тврдили да је бањски туризам приоритет, а да је предвиђена изградња купатила, болнице, других угоститељских и трговачких објеката. Међутим, претходно је нужно санирати постојећу и изградити нову инфраструктуру, за шта је, према проценама, неопходно око 1,5 милиона евра, сумирано је 2008. Бања Вољавча била је на списку инвестиција у неколико градских буџета, али никада није постала приоритет.

Девет година легализације

Бранислав Пашајлић звани Паша је 1988. године у Страгарима купио плац за кућу, који се простирао изнад и испод пута. Изнад пута изградио је себи дом. „Доњи“ плац је крај земљишта на коме је напуштена бања у власништву града. У годинама које следе Пашајлић је схватио да од „доњег“ плаца може да живи, ако обнови стару зграду на плацу и изгради базен. То је и учинио 1994. године. У међувремену је у потоку испод бање нашао још један извор воде квалитета као бањска. Воду је из свог извора спровео у базен и све је почело као добар зачетак сеоског туризма.

– У базен је хрлило и по 150 људи, нисам знао где би их све сместио. Долазили су са свих страна и ту проводили цео дан. Ја сам воду мењао свако вече. Планирао сам да уредим базен и ресторан, па да комшије анимирам да смислимо већу понуду, да би људи који долазе остајали дуже. Онда сам, пре девет година, добио писани позив да легализујем базен. Предао сам све што ми је тражено, каже Пашајлић.

Он објашњава да су му убрзо као додатни документ тражени водни услови, дозвола да извор који је нашао може да користи за базен. Добио их је од јавног предузећа „Србија воде“. Када је то доставио, градски чиновници тражили су му још додатне документације. Док је он прикупљао папирологију, променио се закон. Пашајлић каже да му је такође тражено поновно снимање терена и опет додатна документација, као и план изведеног стања. Тврди да је много новца дао да би подмирио незаситу чиновничку машинерију, те да је све тражено достављао.

– Тада је дошла на ред зграда крај базена из 1936. године, коју сам куповином плаца затекао на том месту. Онда су ми, опет усмено, тражили да им доставим пројекат како ће изгледати будућа зграда. Нисам могао да им објасним да ја нећу градити неку будућу зграду јер немам пара. Како да им дам пројекат за нешто што тада нисам планирао да дограђује. Док сам ја скоро деценију чекао легализацију, све је пропало и оронуло, каже Пашајлић.

Он објашњава да је и овог лета, као и сваког претходног, било много купача у бањи која припада граду, чак иу оваквој- полуразрушеној и опасној по живот. Све викендице биле су пуне. Пашајлић каже да не зна како градске власти замишљају сеоски туризам, али да то свакако није један лежај у соби и понуда типа- видети кокошку и свињче и убрати лековито биље. У окружењу мора постојати још неки садржај за туристе.

– И даље људи траже смештај у Страгарима да би се купали у бањи. Претходних година је у 15-ак викендица цело лето врило као у кошници. То је јасан показатељ да имамо много простора за развој бањског и сеоског туризма. Не морамо да направимо бог зна какву бању, али можемо бар нешто. Ако град нема пара да улаже у бању која пропада, зашто не пусте мене да уложим и радим колико могу, а ја гарантујем да би било посла не само за мене, него и за друге. Ја имам базен, али у њему би могли да се купају и туристи који ноће код других домаћина. Ја бих зарадио од улазнице за базене и од хране док се људи купају, а они од преноћишта, доручка, вечере. Једни би могли да купе два коња и возе туристе у обилазак, други би могли да воде туристе у обилазак старих рудника које имамо у околини. Само на планини Рудник има више од хиљаду отвора у које су улазили рудари у протеклим вековима. У околини имамо и манастире, објашњава Пашајлић.

У Туристичкој организацији Крагујевац кажу да је највећи број домаћина у сеоском туризму баш са територије Страгара и Влакче и да и они знају да неки гости користе и воду из бање.

Нема пара за бању

Далибор Јекић, члан Градског већа за привреду, каже да бања Вољавча свакако представља ресурс у који треба улагати, али да град у овом тренутку нема средства којима би у кратком временском року ушли у адаптацију те бање. Каже да након усвајања плана детаљне регулације 2008. ништа озбиљно није рађено. На питање зашто је ова бања годинама навођена као значајна инвестиција, па је град пустио да пропадне, Јекић каже да не може да одговори јер је реч о периоду када садашњи челни људи нису били на власти, а на питање колико је новца грађана Крагујевца уложено у бању која сада пропада, Јекић каже да је реч о око 13 милиона динара.

– Ми нисмо отварали причу о обнови бање, а ако би то у догледно време и било урађено, морао би цео пројекат да претрпи озбиљну ревизију, ревизију цена и потребних улагања у бању. Туризам јесте потенцијал и Крагујевца и других градова који имају овакве бање, али ту пресудни корак мора да направи држава, да се покрене национална стратегија, каже Јекић.

Што се тиче проблема који има Бранислав Пашајлић, Јекић каже да се најпре мора сагледати план детаљне регулације бање и проверити шта је предвиђено на Пашајлићевој парцели.
Ђорђе Ђелић, који је у време израде плана радио у градској управи за инвестиције, каже да је упознат са случајем Пашајлићевим, али да он мора да достави сву документацију коју му надлежни траже.

– Пашајлић је градио без дозволе и он може то да легализује, али не може град да му легализује без папира. Он има све предуслове да ради. Колико ја знам, он мора да заврши неке радове да би легализовао објекте, јер објекат треба да има одређен степен завршености да би могао да се легализује. Не може да се легализује темељ. Објекат мора да буде под кровом, а зграда коју Пашајлић има крај базена није под кровом. Пројектну документацију коју има од пре пет или шест година треба да уподоби са законом о легализацији који је изашао прошле године. У тој ситуацији није крив град, каже Ђелић.

Мада иу градској управи наводе да Пашајлић чека много папирологије, Далибор Јекић га је позвао у своју канцеларију да би га упутио на надлежне.

Бранислав Пашајлић изгубио је девет година због бирократије, чекајући на легализацију. За то време мењали су се и закони, али и власти. Променили су се и његов базен и зграда крај базена, пропали су и обрасли у шибље.

Текст: Марија Раца
Извор: крагујевачке.рс

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар