Заборављени први српски буквар

После штампања, буквар је пратила несрећна судбина заборава и немара

Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, после чега га је пратила несрећна судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.

На првој страници буквара је штампана азбука, следе самогласници, затим слогови, имена свих слова (аз, буке, веде …).

Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедар, азбучницима.Он највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања.

Но, остао је заборављен.

Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два века имају сопствену књигу по којој се могао учити српски – читати и писати.

„Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893. године, ау српском културну баштину уврштен је, веома стидљиво, тридесетак година касније, када га је Љуба Стојановић ставио у Каталог Народне библиотеке.

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар