Зачеци угоститељства – ханови и караван-сараји

Ханови и караван-сараји су обично подизани уз друм у време Турака

Да би описали прву кафану, за коју постоје писани подаци, морамо се вратити у прошлост, када Крагујевац – Караговинџа – још није био ни касаба а камоли престоница Милошеве Србије.

Насеље се зачело поред саме леве обале Лепенице, око данашњег доњег бетонског моста који води од центра према надвожњаку и железничкој станици. Камени мост је најстарија грађевина Крагујевца за коју знамо.

Камена ћуприја била је сведок многих историјских догађаја. У време Турака око ње су почеле ницати занатлијске радње, а јављају се и први ханови.Реч хан означава кућу у којој се може преноћити, али и крчму, гостионицу. Обично је служила за прихват на преноћиште људи. Имао је собе, штале и магазе. У дворишту је била чесма или бунар. Спрат је обично служио за преноћиште путника, а штале за смештај стоке.

Ханови су били места где су одседали путници. Зна се да их је у Шумадији било и пре доласка Турака. Иако имају турско име „они су се затекли на Балкану, јер ханови се помињу још у средњем веку ако не и раније“. Било их је на Балкану још у доба Византије, а у доба цара Душана помињу се и у Душановом законику као стањангша – ханџије. Сви путописци који су пропутовали овим пределима помињу ханове.Први је Пантелија – Панта Срећковић, професор националне историје на Лицеју и Великој школи, у својим „Пабирцима“ указао на постојање ханова у време турксе управе. Он каже: “ Од забатањеног Граца (више Баточине) водио је пут за градић Борач у Гружи, десном обалом, до Крагујевца, где је било два три хана, које су држали Цинцари с десне и леве стране реке и где је био мост преко Лепенице.„Била су ту и два караван-сараја. Један се налазио месту старог Начелства – где је данас зграда „Рајфајзен банке“ – а други где је Стара Пошта – некада хотел „Таково“.Ханови и караван-сараји у турско доба обично су подизани уз друм, како би путници могли да коначе у њима, а носили су обично имена по њиховим гратиељима или власницима – газдама који су их држали.

Караван-сараји су обично имали пространо двориште са бунарм или чесмом у средини и каменим валовима за напајање стоке водом. Ту су биле и штале. У једној просторији служила се кафа и пиће.Према сачуваним изворима, један караван-сарај налазио се на месту где је данас хотел „Дубровник“, а други на месту Главне поште. Пет ханова у којима је могло коначити 460 путника, били су размештени по касаби „Караговинџа“ на разним странама. Како су изгледали ханови и караван-сараји, можемо знати само на основу описа јер они нису сачувани.Када се уђе на врата караван-сараја, обично се ступало у пространу четвороугласто двориште – авлију – поплочану турском калдрмом. У дворишту прво што вам привуче пажњу је трем с многобројним стубовима. Са трема се улазило у четвртасте собе које су све биле широке и дугачке. Светлост је у те собе долазила са трема или с улице. Изнад сваке собе обично је на крову оловом покривено кубе и покрај њега висок оџак. У тим хановима и караван-сарајима је на средини авлије била чесма. Зграда је сва била сазидана од тесаног неокреченог камена и дувари су сви готово од дима почађили. Чистоће у тој згради није било никакве.Грађени од солидног материјала, са помоћним зградама и двориштем поплочаним турском калдрмом, одолевали су они све до краја XVIII века. Уморни путници спавали би по чардацима са собама, а ноћу су ове угоститељске објекте чували наоружани чувари.

Наставиће се….

Извор: „Кафане старог Крагујевца“

Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail to someone

Оставите коментар