Јелена Томашевић Босиљчић је поп певачица из Србије. Са песмом Оро представљала је Србију на Песми Евровизије 2008.

Рођена је у Неготину 1.новембра 1983 године,али је одрасла у Крагујевцу. Завршила је Прву крагујевачку гимназију, друштвено-језички смер у Крагујевцу.

Као мала, учествовала је и побеђивала на многим дечјим фестивалима и певала у КУД-у Абрашевић, у којем је проглашена за најбољег вокалног солисту. У медијима се први пут појављује као такмичар у музичком квизу 3К-Дур где и побеђује. Певала је пратеће вокале Влади Георгиеву и била гост на албуму групе Бибер, отпевавши песме „Где си било јаре моје“, „Чије је оно девојче“, „Gipsy part one“ и „Gipsy part two“. Велики значај за њену будућу каријеру је сарадња са Жељком Јоксимовићем, који је и композитор њених песама.

На Беовизији 2005. је освојила прво место. На Европесми  је освојила друго место иза првопласиране групе Но Нејм. На такмичењу OGAE Second Chance на коме учествују другопласирани такмичари са националних такмичења, Јелена Томашевић је са песмом Јутро освојила друго место.

Победила је на Беовизији 2008. са песмом Оро Жељка Јоксимовића на текст Дејана Ивановића. Са овом песмом је представљала Србију на Песми Евровизије 2008 . у Београду и заузела шесто место.

Крајем октобра 2008. године издала је свој албум-првенац под именом „Панта Реи “. Компакт-диск је издала за своју издавачку кућу, Минакорд.

Удата је за глумца Ивана Босиљчића, са којим има кћерку Нину.


Бора Дугић (Ђурђево, 10.јун 1949) је српски музичар.

Рођен 10. јуна 1949. у Ђурђеву код Раче. Завршио гимназију и Вишу педагошку школу, Одсек математике у Крагујевцу. Био је секретар КУД „Абрашевић“ у Крагујевцу, члан Великог народног  оркестра Радио-телевизије Београд, а као солиста фрулаш снимио је десетак плоча и касета, неколико CD-ова и видео-касета и одржао стотињак солистичких концерата широм света.

Добитник је Октобарске награде града КрагујевцаЗлатног беочуга за трајни допринос култури Београда и бројних домаћих и међународних признања.

У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта је фрула стоји његова фотографија, на шта је посебно поносан, као и на чињеницу да у уџбенику за пети основне пише како је фрула једноставан инструмент али неки фрулаши могу да на њој свирају и теже композиције много дубљег садржаја. Тако се препоручује ђацима да слушају причу Чаробна фрула Боре Дугића.

Недавно је прославио 35 година уметничког рада великим солистичким концертом Игра Духа и Даха у Сава Центру, уз огромно одушевљење публике и салве аплауза.

Дугић је био посебан гост у победничком наступу Јелене Томашевић на Беовизији 2008 са етно баладом Оро.

Добио је Орден Светог Саве другог степена, одликовала га је Српска  православна црква фебруара 2013. године.

Ожењен је Миланком, колегиницом по образовању, имају кћерку Јасмину, дипломираног костимографа, и сина Бојана који је дипломирао на Беркли универзитету у Бостону на Одсеку музичке  продукције  и инжињеринга и живи и ради у Њујорку.


Добрица Ерић (Доња Црнућа, 1936) је српски књижевник,песник, прозни и драмски писац.

Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске Академије  наука и уметности.

Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.

Живи и ради у Гружи и у Београду.


Миодраг Андрић – Љуба Мољац (Крагујевац, 28.јануар 1943 — Загреб, 22.јануар.1989) је био српски  позоришни, филмски и телевизијски глумац.

Миодраг Андрић је рођен у Крагујевцу. Касније са породицом одлази у Београд.

Помало је користио начин глуме као Бастер Китон тј. ни у најсмешнијим ситуацијама он се није смејао. Други су га, опет, поредили са чувеним америчким комичарем Ленијем Брусом.

Преминуо је, у Загребу, 22.јануара 1989. претходно добивши излив крви у мозак, и то на бини док се налазио на турнеји са „Три носкетара“ (са Милованом Илићем Минимаксом и Јовом Радовановићем) у банијском месту Глина у Хрватској.

Године 2004, по његовом сценарију, је снимљен филм “Пљачка Трећег Рајха”

Био је стални члан и првак позоришта “Атеље 212” из Београда.


Љиљана Лашић (Крагујевац, 17. децембра 1946) је српска позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Љиљана је рођена у Крагујевцу 17. децембра 1946. године. Детињство је провела у београдском насељу Неимар, а Факултет драмских уметности у Београду је уписала из првог покушаја у класи професора Миње Дедића, заједно са: Светланом Бојковић, Петром Божовићем и Бранком Милићевићем Коцкицом.

Играла је у скоро свим београдским позориштима, а скоро четири деценије била је стални члан БДП-а. Почетком седамдесетих година XX века добила је улогу Тине, у серији „Позориште у кући“, која јој је донела велику популарност на просторима бивше СФРЈ.

Удата је за сценографа Владислава Лашића са којим има сина Ђорђа.

Упркос успешној телевизијској и позоришној каријери, глумила је у свега пет филмова. Поред глуме, Љиљана Лашић се бави и писањем сценарија за позоришне представе, а написала је и неколико збирки песама.

Почетком деведесетих била је политички активна.

За сценарио представе „Јасмин на странпутици“, добила је награду „Златни ћуран“ на Данима комедија у Јагодини.