Остали су милионски дугови за струју и грејање, али Народни музеј у Крагујевцу опет има телефоне који раде, и интернет. Тешка материјална ситуација била је узрок многих проблема у једној од најзначајнијих установа културе у граду, прилике ни сада нису много боље, али ће се ипак урадити неке важне ствари, како каже нови директор музеја, историчар Ненад Ђорђевић.
У разговору за „Политику“, Ђорђевић најављује отварање Aмиџиног конака, јединог преосталог објекта из доба Милоша Обреновића, на који је још пре готово 30 година стављен катанац.
Упркос томе што су проблеми са прокишњавањем и одводом воде делимично санирани, овај објекат је био затворен за посетиоце, толико дуго да се млађи Крагујевчани уопште не сећају да је ту некад била поставка посвећена оснивачу модерне српске државе.
Уз отварање Aмиџиног конака, у Народном музеју најављују и „оживљавање“ Старе скупштине, објекта у коме је прочитана одлука о независности Србије после Берлинског конгреса 1878.
– За петнаестак дана почиње сређивање амиџиног конака, који ће бити отворен на јесен, са новом сталном поставком о кнезу Милошу Обреновићу. Сада је у тој згради из 1818. прави лом који морамо да почистимо. Такође, моја је идеја да оживимо здање Старе скупштине. У том објекту из 1859. налази се, осим старих клупа, некаква недефинисана поставка, направљена, по свој прилици, на брзину и без икаквог концепта. Нова поставка мора да одсликава развој модерне српске државе у 19. веку, до одлуке о независности коју је у Крагујевцу прочитао Јован Ристић. Здање Старе скупштине треба да буде место које ће, зашто да не, посећивати и ђаци из целе Србије – наводи наш саговорник.
Скромни дворски комплекс кнеза Милоша Обреновића на Господареву брду, на левој обали Лепенице, чинили су Милошев, Љубичин и амидзину конак који је, заправо, био стан и – данашњим речником речено – канцеларија Симе Милосављевића пастрмци, устаничког барјактара и управника Кнежевог двора, кога је Милош Велики из милошта звао – Амиџа. Милошев конак је срушен у бомбардовању, на почетку Другог светског рата, а Љубичин је изгорео у пожару, средином 19. века. Остао је само амидзину конак, који данас, са старом придворна црквом, на десној обали Лепенице, чини Милошев венац. Скупштинско здање је подигнуто тек двадесетак година пошто је у Крагујевцу донет први српски – Сретењски устав, 1835. године.
– Иако се многима чини да има времена, већ сада морамо да размишљамо о прослави два века откако је Крагујевац проглашен за престоницу, 1818-2018. Тај догађај мора бити достојно обележен – поручује Ђорђевић, напомињући да је реч о јубилеју од националног значаја.
У кући Светозара Марковића у центру града – која се под тим називом води у званичним документима, иако ју је претходно руководство музеја неформално преименовало у кућу проте Милоја Барјактаревића – биће задржана постојећа стална поставка: Градски живот у Крагујевцу у другој половини 19. века.
– Када за посетиоце отворимо Амиџин конак и здање Старе скупштине, мораћемо да се посветимо решавању проблема са депоима у којима се чува археолошка и етнографска грађа Народног музеја, која се данас налази у неадекватном објекту, у приземљу и подруму једне стамбене зграде. То, међутим, не можемо сами да урадимо, биће нам потребна помоћ града – каже Ђорђевић.
Упркос мањку новца, Народни музеј у Крагујевцу ове године ће, по свему судећи, дати свој допринос оживљавању културног живота у граду. Ресурси, очито, нису мали, потребно их је само адекватно представити.
Бране Карталовић Извор: Политика
Коментари
коментара
