Не, није у питању она енглеска безобразна реч, а ни штампарска грешка – име листа студената Крагујевца се тако писало. Био је то скраћени облик сложенице Факултети Крагујевца, а кум је био Танасије Стојић – Рузмарин, академски сликар. Први број је изашао 26. новембра 1969. уочи Дана Републике. Све што се тада покретало, отварало, откривало, пуштало у саобраћај, итд. догађало се на један од три датума: 1. маја, 21. октобра или 29. новембра. Исто је и данас само су неки од датума промењени, а овај календар уме да поквари и предизборна кампања кад падне у „неодговарајуће“ време.
Навршило 40 година од покретања других студентских новина у нашем граду – листа ФАКК. Први је био „Млади машинац“, лист студената Машинског факултета који је са колегама покренуо Слободан Павићевић, тада млади песник и студент. Редакција „Младог машинца“, студентска организација, а и неки важни фактори у граду су након неколико бројева схватили да новина само једног факултета није довољна да покрије све теме из студентског живота у граду, па је из тога проистекао лист свих студената Крагујевца.
Први главни уредник био је Зоран Ерак, касније уредник у „Борби“, главни уредник „Младости“, „Интервјуа“ и „Илустроване политике“ (све до појаве Слободана Милошевића у српском новинарству). Навео сам све Еракове функције које су ми познате, е да бих илустровао како је ФАКК био расадник новинарских имена у своје време.
Први и дугогодишњи технички уредник је био Слободан Бабић Сарма, потоњи потпредседник владе Србије и високи функционер СПС. У време рада у ФАКК-у није „обећавао“ да ће на „ону страну“. Напротив, показивао је све неконзервативне особине своје генерације, па је једном, сасвим намерно, окренуо насловну страну листа за 180 степени, тј. наопако. Важна чињеница је да је на насловници била слика В. И. Лењина.
Ерака су наслеђивали Миодраг Стоиловић, Предраг Радовановић, Жика Јефтић, Рајко Чукић и Ива Дубљевић. Новинаре и сараднике ФАКК-а не ћемо представљати јер би прича о ФАКК-у заличила на телефонски именик, па нам морате веровати на реч – многи од њих се данас налазе у врху српског информисања и културе, наравно, и још неких области. Једино што је у томе лоше јесте чињеница да се готово сви налазе пред или у пензији. Нажалост, један знатан број „факковаца“ неће ни дочекати пензију. Они негде на небеским пропланцима причају анегдоте и добро се забављају, баш као некад у новини своје младости.
Лист је излазио на 16 страна петнаестодневно – сваког другог понедељка. Суботом и недељом лист се штампао у Скопљу, у штампарији „Нове Македоније“. Многи су се чудили зашто се ФАКК штампа у толико далекој штампарији, а постојала су два јака разлога. Штампарија у Скопљу је због катастрофалног земљотреса из 1963. и у то време била ослобођена разних такси и доприноса, па је штампа тамо била најјефтинија, а то је била и једина ротација у држави која је хтела да „пали машину“ за 2 000 примерака, колико је износио тираж ФАКК-а.
Да је ФАКК био озбиљна новина говоре чињенице да је имао у редакцији свог преводиоца са неколико језика, Драгослава Марковића, и своје илустраторе Љубомира Милојевића Љупца (живот и каријеру завршио у „Политикином забавнику“) и Александра Димитријевића Крњу, чувеног српског и европског карикатуристу.
Најчитанија рубрика у ФАКК-у од стране градских фактора била је „Пејтон плаце“, ћирилизован наслов чувене америчке сапунице „Градић Пејтон“. Главни јунаци су били утицајни Крагујевчани из света политике и мутног бизниса. Најчуванија тајна редакције била су имена аутора ове рубрике. Тајна је остала сачувана до данашњих дана. Кажу да су у комитету партије (зна се које), понедељком прво читали шта пишу „они“ из ФАКК-а, па тек онда шта преносе „Борба“ и „Политика“ из кабинета Ј. Б. Тита. Било је озбиљних презнојавања ФАКК-ових уредника у службеним просторијама задужених за ред и миран сан високих партијских функционера. Покојни Велимир Обрадовић је због серије својих афоризама преноћио једну ноћ у затвору. Смењивани су и постављани нови уредници, али ФАКК се није дао. Онда је средином 70-тих дошао конгрес уједињења Савеза омладине и Савеза студената у Савез социјалистичке омладине. Био је то коначан обрачун са студентским покретом, односно са одјецима студентске побуне из 68. ФАКК је излазио до јуна 1975., а онда је донета одлука да од јесени започне издавање листа Социјалистичке Омладине Крагујевца. Редакција је распуштена, а нови лист никад није покренут.
Комунизам и његови бастарди су свргнути 5. октобра 2000. и у Србију је прилично стидљиво ступила демократија. Медији су процветали од слободе па данас свако за мале паре може да сазна ко је нови швалер остареле певаљке и која се звезда са естраде дрогира.
Разне иностране фондације потрошише огромне паре за стручно усавршавање младих новинара. Ал’ нема више онаквих школа новинарског полета какве су биле ФАКК, „Студент“, „Младост“ и још неке редакције у она злочеста времена суровог комунизма.
Блуз леве обале,
Јован Кале Глигоријевић
Коментари
коментара
