У свим градовима, па и нашем, постоји служба са којом нико не воли да има посла. То су ватрогасци! Кад дођу да гасе пожар нико им се не радује, јер је то поуздан знак да је неког стрефила несрећа

Уствари, све је започео Друг Тито. После деценију и по обнове и изградње примећено је да имамо више радника него радних места, па су отворене границе. Они који су хтели да своје производне вештине, стечене у гигантима југословенске индустрије, ставе у службу мрског капитализма, могли су да отпутују ван...

Требало је задовољити и узусе које је, пред све живо, па и позориште, стављала владајућа партија и њени бастарди – СКЈ, ССРНЈ и СУБНОР

Hешто старији, писац приликом последње посете Друга Тита срцу Шумадије, предлагао да се од аутопута пусти неки гас који у додиру са кисеоником порумени, па кад наиђу Броз & co., да и небо изнад Крагујевца буде црвено

Када је трећи пут Тито посетио Крагујевац, у октобру 1979., град је преврнут на главу. Пола центра је срушено за цирка недељу дана. У то време треба урачунати и постављање травњака, који и дан данас расте испред „Златне руже“.

Циле је уствари, Предраг Михајловић, мајстор фотографије и мој друг неколико деценија. Заиста не знам због чега, али и дан данас памтим где смо се и како упознали. Циле је био матурант који је желео да упише студије камере на београдској Академији