Најновије
Pirotehnika Mirnovec
Pirotehnika Mirnovec
Home
Наш Крагуjeвац
Градинари Крагујевца

Latest News

    • Latest News

  • ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ (1809-1849)

    by
    Калдрмаш Крагујевац

    • ГРАДИНАРИ КРАГУЈЕВЦА

     

    Оно што Крагујевац, чини се, издваја уз оубичајеног осећања завичајности, јесте способност да се и „странци“ учине „суграђанима“. Простор Шумадије, па и Крагујевац, који је неспорно старији од првог писаног трага о себи, бивао је и нестајао, пунио се и празнио под притиском историјских кретања и недаћа, али увек био отворен, спреман да пригрли сваког ко је овде, на наслагама историјске аутохтоности из неолитских времена, долазио да приложи громаду или каменчић свог стваралачког или пријатељског дара и можда пронађе трајни завичај.

     

    И управо та центрипетална сила привлачења људи у средиште свог трајања, значења и зрачења, окупљање оних који су били спремни да приложе и поделе своје знање и способност са свима ту затеченима, новодолазећима и пролазећима, створила је од Крагујевца оно што он јесте. У његовом епицентру су људи! При чему су неки, ношени визијом, разумевањем времена и околности, спремношћу да храбро отворе врата долазећег , постављали темељце и међаше, остављали трајне трагове, који су историју овог града учинили „прибележиштем и путоказом“, о чему прерано преминули Иван Ђурић бележи: „Прибележиште је заправо заклон у случају невоље, изабран за привремени боравак који се каткада, уколико се недаће унедоглед продуже, претвара у трајно станиште. Путоказ је, опет, помоћ у кретању напред а не уназад (без обзира на свеколику дијалектику) и требало би да помаже да се не скрене са правога друма“.

     

    Смисао ове иницијативе је обнављање сећања на знамените личности и постављање орјентира данашњим и будућим генерацијама о томе како се треба односити према граду коме припадаш и који те је прихватио као свог, ма ко да си и одакле си, како се треба односити према раду, повереним дужностима, очувању завичајних, националних и општељудских вредности…

     

    На челу ове колоне су тројица србских владара: кнез Милош Обреновић, који је избором Крагујевца за прву престоницу модерне Србије определио његову будућу судбину; његов син Михаило Обреновић, који је током своје прве владавине престоницу вратио у Крагујевац, а током друге Србију модернизовао и увео у ред савремених и напредних европских држава; напокон, кнез Александар Карађорђевић, који је граду посусталом наком пресељења престонице у Београд, оснивањем Тополивнице, повратио развојну енергију.

     

    Овим је књига дужног сећања тек отворена а у њој је читав низ недописаних страница. Са уверењем да ће без сујета и зависти бити дописиване старе и нове биографије, па да ћемо о двестагодишњици Крагујевца – престонице, уместо овог скромног, али нашем кратком памћењу тако потребног „Градинара“, имати препуну и раскошну монографију заслужних за овај град.

     

    Миодраг Стојиловић

     

    Увод и материјал преузети (не у целости) из књиге „Градинари Крагујевца“ издате поводом стодеведесет година од проглашења Крагујевца за престоницу. Потрудићемо се да сем људи споменутих у овој књизи споменемо још наших битних суграђана.

    ПЕТАР РАДОВАНОВИЋ (1808-1857)

    Posted by
    |
    |in : Градинари Крагујевца
    | 0 comments
    |185 Views
    У Србију је прешао у 1834. године и постао професор Крагујевачке гимназије. Постављен је за „управитеља свију школа“ у Србији марта 1836. године и на том месту остао две године.
    Read more
    Стефан Радичевић (? – 1871)

    Стефан Радичевић (? – 1871)

    Posted by
    |
    |in : Градинари Крагујевца
    | 0 comments
    |303 Views
    Потписао је одлуку о оснивању правног одељења на Лицеју 1/13. августа 1840. године, што представља почетак студија права у Србији
    Read more