Стари Крагујевац

Крагујевац је као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Први пут је споменут у турском дописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча„, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици Крагуј ( врста јастреба ) која је у средњем веку коришћена за лов, данас заузима почасно место у градском грбу.

Варош Крагујевац била је управно-административни центар с неколи­ко цинцарских ханова, два караван-сераја и чаршијом која се протезала дуж путног правца који је водио од Београда према Јагодини. Све до Кочине крајине 1788. године била је мирна турска варош, већином Срба, са покојим Јеврејином и Цинцарином, уз знатан број Цигана.

Након Другог србског устанка, Крагујевац је постављен за седиште вла­давине кнеза Милоша Обреновића, иако је те 1818. године имао свега 193 куће. Нова престоница постепено је добијала обрисе европског града. У вароши су изграђене прве јавне зграде и основане институције потребне за функционисање политичког, војног, културног и верског живота Кнеже­вине Србије. Овакав развој су помогле занатлије које су дошле по позиву из околних места и земаља из средње и западне Европе. Стране занатлије и Срби-пречани првенствено су долазили из Аустрије, Немачке, Чешке и Италије.

У Крагyјевац од краја прве деценије XIX века осим занатлија, који су омогућили изградњу престонице и њено функционисање, дошло је и бројно српско становништво са села у потрази за послом. И они од шегрта и калфи постају мајстори, носиоци привредног живота вароши и први грађански слој у вазалној кнежевини.У периоду од 1818. до 1841, колико је дуго био престоница, Крагујевац је био центар модернизације Србије, центар окретања Србије од Оријента ка Европи. Читав низ институција први пут у историји Србије се оснива баш у Крагујевцу: први устав познат као Сретењски устав, прва Гимназија,прве новине, прва апотека, прво позориште…