Дан када је фудбалски Бог посетио Крагујевац

Те далеке 1969.године, Крагујевац је постао центар фудбалских збивања у ондашњој Југославији. Та година је златним словима записана у историји ФК Раднички и свакако година која је ушла у анале крагујевачког спорта.

ФК Раднички је наиме, те године по први пут у својој историји ушао у Прву лигу, након баража са Сутјеском и Црвенком. А овако је то било…

Раднички је тада био лидер Истока! Врата Прве лиге су била одшкринута. Остао је још само један корак. Треба изаћи као победник квалификационе групе, у којој се налазе још: Сутјеска (Никшић), Црвенка (Црвенка) и Оријент (Ријека). Жреб је одлучио да се у првом квалификационом кругу (по дуплом куп систему) Раднички састане са Сутјеском у Никшићу. Тај меч је одигран 22.јуна и епилог истог био је- Сутјеска – Раднички 2:2 (стрелци за Раднички били су Сава Пауновић и В.Николић). Реванш је одигран седам дана касније. 29.јуна и завршен је резултатом 2:1 за Раднички (стрелци Стефановић и Жабарац). Фудбалски Крагујевац  је тих дана горео! На стадиону су потучени сви рекорди по посећености и уз бодрење 20 000 душа, Раднички је дошао надомак циља. Требало је победити још само Црвенку, која је претходно елиминисала Оријент. Никад  до тада у Крагујевцу није владало тако интересовање за један спортски догађај. Хиљаде Шумадинаца хрлило је на  Градски стадион да види моћне црвене. ,,Ми смо домаћини, морамо победити“- била је крилатица присталица Радничког. Тако је и било.

Меч је одигран 6.јула у Крагујевцу и резултат је био 3:0 за Раднички. Стрелци су били А. Стефановић, С. Пауновски и В. Николић. Велика, огромна победа пред 25 000 гледалаца, била је огромна предност пред реванш у ,,слатком селу“! Тај меч је Раднички изгубио резултатом 1:0, али то је било недовољно, па је фудбалски Крагујевац, постао нова кота на фудбалској мапи тадашње Југославије. И ту почиње фудбалска магија у виду самбе, која је „завела Крагујевац“.

Лета те 1969.године, ФК Сантос, за који је играо, многи ће рећи најбољи фудбалер свих времена- ПЕЛЕ, је кренуо на летњу европску турнеју. У оквиру те турнеје Бразилци нису заобишли Југославију, која је неговала сличан стил фудбала као и Бразил  (те смо због тога и прозвани „европски Бразилци“). План је био да се одиграју утакмице са чувеном „великом четворком“ : Црвена звезда, Партизан, Динамо и Хајдук. Међутим, све то је пореметио Раднички који је у то време, као што је то већ напоменуто, постао нови суперлигаш. Наиме, погодило се да су Бразилци дошли у Београд уочи меча Партизан- Раднички, и тај меч су и одгледали. И имали су шта да виде. Раднички је на стадиону ЈНА, практично „разбио“ домаћи састав резултатом 4:1, и то ће остати једна од највећих победа ФК Раднички Крагујевац. Стрелци на том мечу, подсећања ради, били су Жабарац, Пауновић и Стојовић (два пута). Бразилци су били у чуду! „Ко је овај тим?“, ,,Где је тај Крагујевац“?, питали су се Бразилци који су тако решили да уместо меча са Партизаном, одиграју меч са Радничким! У Крагујевцу!

Највећи фудбалски меч икада у Шумадији, одигран је 15.09.1969.године, а актери су били нико други до Раднички и Сантос. Раднички је играо у саставу: Кнежевић, Вешковић (Димовски), Рајковић, Радивојевић, Матић, Живадиновић, Димитријевић, Жабарац, Стојовић (Стефановић), Пауновић, Николић (Живановић), Миловановић (Пауновски). Сантос је играо у саставу: Гилмар, Рамос, Делгадо, Турнао, Лима, Глодоалдо (Лео), Жоел, Мауело Мариа, Негреирос (Нене), Еду, Пеле и Абел. Да добро сте чули- ПЕЛЕ, Едсон Арантес до Насименто ПЕЛЕ.

Колико је гледалаца било на „Чика Дачи“ ни данас није могуће тачно утврдити. Али једно је сигурно- било је онолико људи колико је могло да стане! Неке грубе процене су око 35 000 људи. Тог  поподнева био је и страшан пљусак, али ништа није могло да поремети фудбалску магију у нашем Крагујевцу. Резултат је био нестварних 4:4, а голове су постигли: Еду 0:1, В. Николић 1:1, Еду 1:2, Еду 1:3, Пауновић 2:3, Пауновски 3:3, Пауновски 4:3, Пеле 4:4. Један од куриозитета који прате овај меч, био је тај, да је договорено да резултат буде 3:3, али су „наши“ на кварно дали четврти гол, а онда је уследила Пелеова фудбалска самба, када је предриблао читаву поставу и голмана, и дао гол, те тако спасао двоструког светског првака од сигурног пораза.

„Политика Експрес“ у броју од 16.09.1969.године, извештава:  „Раднички је поново славио велики успех. После несрећног пораза од имењака из Ниша (дан раније у 4.колу Прве лиге 0:2), Крагујевчани су ускратили својој публици највећу сензацију јесени: победу над бившим светским прваком, али су пружили славним гостима не само јак отпор већ у појединим фазама им показали да се у Крагујевцу гаји фудбал на високом техничком нивоу. Поред Пелеа и Едуа велику игру дао је Владета Жабарац, брзо крило Радничког, убиственог дриблинга. Штета је што је киша покварила крагујевачку представу. Клизава лопта била је тешка за хватање, умањила је сјај једног великог голмана, Гилмару, великану међу голманима. Крагујевац ће му остати у тужном сећању…“ .

„Раднички може бити поносан што ће овај меч бити записан крупним словима у његовој иначе славној историји“- био је део извештаја Телевизије Београд, која је директно преносила утакмицу Раднички- Сантос. То је уједно био и први телевизијски пренос једног спортског догађаја из Крагујевца.

текст написао и послао наш члан: Раде Јовановић 

Коментари

коментара