Сам назив парка, „Илина вода“ указује на богатство водама, па се ту налази и „Хајдучка чесма“, извор „Циганчица“, као и најстарији бунар и јавна чесма у Крагујевцу, „Илина вода“, настала још у време Турака, пре Првог српског устанка. Име је добила по неком Илији, за кога се у појединим документима наводи да је био свештеник, док у другим пише да је био власник имања на којем ссе налазио извор. Са ове чесме су „сакаџије“, грађанима доносиле и продавале воду до изградње Трмбаског водовода, првог система водоснабдевања.
Крагујевачки Кошутњак је старији од београдског, а име је добио по ловишту – Кошутњаку, које је у густој, храстовој шуми кнез Милош направио за себе, јер су му у непосредној близини биле штале и обори. Од када је Крагујевац прогласио за престоницу 1818. године, кнез Милош Обреновић је долазио на ово излетиште и поред извора, проводио слободно време.Уредио је и каптирао извор 1859. године, подигавши камену чесму, на којој је био натпис „Књаз србски Милош Обреновић Први задужбини својој обнови овде источник водни Илину воду звани, 1859. године „. Од када је познато, квалитет воде је био одличан и не памти се да је пресушила, а постоји и податак из 1827. године да се „Илина вода“ помиње као ваздушна бања код Крагујевца. Чесму је 1884. године обновио краљ Милан Обреновић, обложио је тесаним каменом, уредио је прилаз и околину и поставио натпис „Обновио краљ Милан 1884.“, а изнад луле са водом је писало „Илина вода“. Током 19-ог и почетком 20-ог века Илина вода и Кошутњак, били су омиљена крагујевачка излетишта на којима се одржавао и Ђурђевдански уранак, а долазило се и недељом на излет, одржавали су се зборови и састанци, а 1912. године је одржан и „Конгрес трезвењачки младежи“. Од центра града је постојала редовна „Фијакерски линија“ за коју је била одређена фиксна цена.
У парку, поред чесме, начињени су први кораци ка настајању Српске демократизације, када је 1882. године, одржана прва „Главна скупштина Народне радикалне странке“ у Србији, на којој је усвојен програм странке, а за председника Главног одбора изабран је Никола Пашић. Парк у „Илиној води“, као део шумског комплекса „Кошутњак“ легат је браће Светозара и Андреја Андрејевића, петроградског дипломца, који је уметнички обликовао чесму и по чијем је пројекту саграђена црква Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. Светозар, који је био угледан крагујевачки трговац, 1895. године оставио је имање Крагујевцу, како у тестаменту пише, да се „збрињавају напуштена деца и на имању оснивача, на 3 км источно од Крагујевца, да се подигне парк и чесма за уживање све школске деце „. У самом парку 2000. године подигнута је чесма у част Светозара Андрејевића.
извор: гто крагујевац, аутор текста: Јасмина Марковић Миленковић
фото: Народни музеј Крагујевац, из албума Миодрага Јевтића
Калдрмаш Крагујевац
Latest posts by Калдрмаш Крагујевац (see all)
- ВЕСТИ КГ – Ово је прави бејби бум!!!! - 16. септембар 2015.
- Пет векова Крагујевца – ПОВРАТАК ТУРАКА - 16. септембар 2015.
- Опасна времена траже предострожност: Научите како да заштитите себе и своје ближње – Hornet Combat Академија - 15. септембар 2015.
Коментари
коментара