Иницијатива за подизање обележја Сими Милосављевићу Паштрмцу – пише Зоран Мишић

Споменик стрицу читаве Србије

 И у годинама великих јубилеја, њиховом помпезном обележавању и прослављању разних датума, битака и историјских личности увек остане неко заборављен. А далеко од тога да је неко од тих из ешалона „заборављених“ и „отписаних“ био неважан у своје време и мање заслужан од оних (про) слављених и обележаваних личности.

Једна од тих у нашем крају је и Сима Милосављевић Паштрмац, у народу познат по надимку Амиџа (на турском – стриц), један од најзначајнијих устаничких и државничких личности из првих деценија претпрошлог века.

На идеју да се славном Амиџи, десној руци кнеза Милоша Обреновића, подигне спомен обележје у његовој родној Рамаћи, дошао је Миодраг Ненадовић (77) кога земљаци знају под надимком Мија, а који је и сам рођен у том селу и то баш у засеоку славних Милосављевића – Паштрмама. На идеју је дошао сасвим спонтано.

– У време обележавања годишњице Другог српског устанка у Такову, поменуто је да је кнезу Милошу подигнут пригодан споменик и у месту његовог рођења Горњој Добрињи у околини Пожеге. Помислио сам због чега и прослављени ратник из Првог и Другог српског устанка и државник, човек како су га тада називали, „са четири имена“ Сима Милосављевић Паштрмац Амиџа, ​​који је у одсуству кнеза Милоша водио све послове Кнежевине, нема у својој родној Рамаћи, али ни било где другде никакав споменик или обележје. Сматрам да је дужност моје генерације и људи из тог краја да исправимо ту неправду, каже Мија Ненадовић.

Он се одмах латио акције, окупио око свог предлога групу грађана који су сви пореклом из рамаћанског засеока Паштрме, одакле је био и Амиџа и за ту своју идеју добили пуну подршку Месне заједнице. Предлог о подизању, за почетак само спомен плоче Паштрмцу у његовом завичају, прослеђен је надлежнима у Скупштини града (где се посебно допао Верољубу Трифуновићу, члану Градског већа за просторнио планирање, урбанизам и изградњу), али је основно питање „колико би то коштало? „.

– Заиста не много, око десетак хиљада динара, спремно одговара Мија, који није дангубио, јер је већ обишао све локалне каменоресце.

По идеји групе грађана које је он окупио око свог предлога, Сими Милосављевићу би за почетак била постављена спомен плоча на чесми у Рамаћи у засеоку Паштре која се водом „напаја“ баш са Паштрмчевог извора.Чесму су иначе обновили сами сељани 2005. године и налази се стотинак метара од некадашње Паштрмчеве куће.

И данас се у Рамаћи у засеоку под Паштрмском косом приповеда да је Сима Милосављевић своју прву кућу саградио баш надомак већ поменутог извора. Кућа је била величине 10 пута 12 метара и у облику ћириличног слова Г. Паштрмчева стара кућа дуго је одолевала зубу времена и у њој се живело и становало све до 1910. године, када је порушена. Испод његовог конака налазила се чесма чија је каптажа искоришћена 1930. године за изградњу сеоског водовода.

Велико имање Симе Милосављевића Паштрмца, а које се простирало од Паштрмске косе преко Таборишта до Турских гробова, продао је његов син Вуле, за само 505 дуката. Данас на тој територији живи двадесетак породица.

У свом селу, када је постао један од најимућнијих људи свога доба, Сима Милосављевић, познат као велики добротвор, обновио је и проширио 1830. године и чувену стару цркву – Куманицу. Неколико година касније и сам ће бити сахрањен у њеној порти. Његов конак, познат као Амиџин или Момачки, једино је здање у Крагујевцу сачувано из доба Милошевог престоничког комплекса.

– Некада се и улица у којој се налази и данас његова приватна кућа звала Паштрмчева, а данас је то Светозара Марковића. Сима Милосављевић је остао и без улице у Крагујевцу. Свака власт код нас сматра да од ње све почиње. Безобзирно бришу историју, стављајући „своје људе“, а потискујући у заборав славне и заслужне претходнике, труди се Мија Ненадовић да исправи историјску неправду и од заборава отргне лик и дело Симе Милосављевића.

У том циљу он и његови „саборци“ не губе време – већ на јесен планирају постављање спомен плоче на чесми у засеоку Паштрме, а искрено се надају да ће ова њихова акција да подстакне бројне људе пореклом из Рамаће који би се касније организовали и прикупили средства да славни Амиџа добије и прави споменик, бисту у свом завичају.

извор: крагујевачке 16.07.2015.године,пише: Зоран Мишић