На позив кнеза Милоша, дошао је у Србију 1835. године. У „Уранији“ за 1837. је објављена његова „Песна свободи црногорској“ која је настала у Крагујевцу 30. X 1835. године. Најпре је радио као професор поетике у гимназији, па од марта 1839. до јуна 1849. као професор опште историје у Лицеју, у Крагујевцу и Београду. Директор Гимназије 1839/1840, па ректор Лицеја (1840/1841. и 1845/1846.). За време његовог првог ректорског мандата основано је Правно одељење на Лицеју. Писао је песме, истраживао историју Првог и Другог српског устанка и преводио са немачког. Није успео да заврши лепо испланирано дело о Карађорђу. Сарађивао јеу „Забавнику“, „Уранији“, „Подунавки“, „Новинама србским“, „Гласнику ДСС“ и др. Приредио је прво издање „Деловодног протокол Кара- Тјорђа Петровића“ (1848), важан извор за историју Првог српског устанка.
Коментари
коментара