Из пера једног Калдрмаша – БАЈКЕРСКИ БЛУЗ

Ухвативши самог себе у истини, помислио сам да би било лепо да је поделим са другима; и ето, наставићу причу од претходног пута, када сам пишући посвету Борису Аранђеловићу, рекао да ће заувек сијати као звезда изнад Крагујевца и замолио га да мало јаче засија над Гружом јер се слабије види кад је покрију густе магле…

И би тако! Кроз кишну ноћ и густу гружанску маглу светлела је звезда. Крај ње још једна. Обе смо звали БОКИ!!!
Бајкери ће боље знати на ком километру од Крагујевца се налази култна крчма „Ко то тамо пева“ и стари Крстићев аутобус, ја сам, возећи по звезди, запамтио само да је у Книћу.
Висока октанска вредност у ваздуху, дисторзија рифова блуза и у ред паркирани мотори некако ми скренуше пажњу са Мици која је седела до мене. А и Милија ми је подвикнуо са задњег седишта… шта ћеш, човек адвокат, навик’о…
Е, сад, да ли због Мици, али простор ове крчме је прелеп! Осветљен стари аутобус, стејџ, башта, шанк, велика авлија…  Право место за праве људе – бајкере Мото клуба СМАК!!! И њихове госте.

И опет, истину говорећи, кажем да бољег мото клуба нема, ишао сам на много бајк скупова, Футог, Свилајнац, Гараши… свуда сам се лепо провео. Али Мото клуб СМАК одскаче по много чему: најпре по стајлингу за чисту десетку, фантастично израђеним кожним прслуцима, угланцаним машинама, мајицама са логом које носе сви чланови, по дисциплини и култури, по високо моралним вредностима које пропагирају на сваком месту, по личним квалитетима чланова… Ову урбану герилу предводи Милован Милановић – Ћофа, рокер, бајкер и бизнисмен чији је рођени брат Зоран, као и остали чланови рок групе СМАК, почасни члан клуба. Чланови клуба су још и Мирко Росић, Влада ВЕГА, Чомбе МУСТАНГ, Јова ГЕТО… екипа за респект!

Иако је претрпео жесток губитак у само неколико месеци, одласком двојице своје браће, БОРИСА АРАНЂЕЛОВИЋА и БОЈАНА ОГЊАНОВИЋА, Мото клуб СМАК је ипак, њима у част уприличио рођенданску журку, седму по реду, онако како би они желели, уз Jam Session и Hard Rock, који су и сами живели, певали и свирали.

Најпре су наступили Пера Веиновић, Данко професор, Сале Милојевић, Сале Поп и Игор и врхунским блузом разиграли све људе. Очекивало се од њих доста, али дали су и више! После њих, најнапуцанији српски хард бенд, Епилог – Урош, Божа Фридмен, Рале, Воја и Пеђа који су прашили жестину у инат киши и уз ризик да вода и струја уђу у ‘комбинацију’. Каква је то журка била !?!? Какви су то гости били!?!? Како се ту играло испред стејџа!?!? А ‘публика’ – Маја и Злаја, Цаја, Микица ЧБС, Мара, Лаки, Трнда, Ирена, Јелена Чипијева, Раус, Наја, Зденко, Мата Шиптар, Маша, Леа, Милија, Софија, Ана, Данко поштар, Лела, Синђа, Сава, Надица, Лепа Јела, Весна… Мици!

Дубоко у ноћ стала је и киша. И опет снага октана, мирис бензина и покислог цвећа гружанских ливада, звук помножених коњских снага моћних машина …
Бајкери ће боље знати на ком километру од крчме се налази Крагујевац, ја сам возио по звезди, оној Бојановој што показује пут, док Борисова пева шумадијски блуз… бајкерски блуз!
Милија ми је подвикнуо да смо стигли и скренуо пажњу са Мици… шта ћеш, човек адвокат… навик’о!
Ето, ту истину сам хтео да поделим, о сјајном Мото клубу СМАК, о одличној журци, о добрим људима којих више нема и свима нама које овакви догађаји скупе… па догодине… видимо се!

Ненад Максимовић

Коментари

коментара