У првој српској престоници, изгледа да одатле и потичу ти корени, све мора да буде прво и врхунско, или да уколико није такво, бар буде, благ је израз – неуобичајено.
Тако је и сада, када се расправља о стању крагујевачке кошарке, која је од врхунске, суперлигашке, јадранске и европске, коју је „довео“ Мирослав Николић, кога су Крагујевчани или волели или му се жестоко противили, доспела на ниске гране.
После разлаза са тим Радничким, било је бојазни да кошаркашки Крагујевац остане без Раничког, а онда, гле чуда, сада има – два.
Крагујевац остаје Крагујевац, или нема Раднички, или има – Два. Истина, један игра у трећем, а други у четвртом српски рангу, додуше оба са амбицијама за пролаз у вишу лигу.
У Првој регионалној лиги „запад“, што је трећи кошаркашки ранг у Србији, такмичи се Раднички 1950.
Овај клуб је у припремном периоду савладао неколико екипа из вишег ранга – Слободу из Ужица, Плану из Велике Плане и Младост из Смедеревске Паланке, ау међувремену и још неке, одлично и стартовао, па Ненад Танасијевић, спортски директор, сматра да су ови резултати 1 од главних показатеља да је његов клуб највећи фаворит за пласман у Другу лигу Србије:
– Циљ нам је био да у припремном периоду одиграмо утакмице са квалитетнијим екипама, како бисмо били спремни да од почетка првенства оправдамо улогу фаворита за пласман у виши ранг. Играчки састав нисмо комплетирали пре почетка првенства. још нисмо комплетирали.
Годинама разједињењу крагујевачку кошарку тешко је помирити. То сматра и Душан Ђурић, генерални секретар Регионалног кошаркашког савеза централне Србије. Својевремено, у изјави за Радио-телевизију Крагујевац, он је рекао:
– Изузев Николе Лончара, не видим човека који би могао да уједини кошаркашку јавност Крагујевца, као и да утемељи систем који би је вратио на највиши ниво.
Наравно, Ђурић није уопште није наиван и овим речима, са функције коју обавља, није дао подршку ниједном од ова два клуба, али се испоставило да, ипак, није добро „видео“ и да до уједињења не може да се дође, не бар у овом тренутку.
Судбину ових клубова, највероватније, одредиће то ко буде имао више снаге и стрпљења, али и подршку Крагујевца, како градских власти и привреде, тако и оних љубитеља кошарке који су пунили Спортску халу „Језеро“, понекад више и него стадион „Чика Дача“ и које више не занимају препуцавања ко је срушио Раднички, јер је већ срушен и треба да се гради поново.
У међувремену, састав је комплетиран. Стигли су Милош Трипковић и Марко Јањушевић.
У Другој регионалној лиги „запад“ 2, сада је већ извесно, играће и ККК Раднички. Скраћеница значи Крагујевачки кошаркашки клуб Раднички. Тај Раднички је, рекло би се, проистекао из разговора Николе Лончара, некадашњег репрезентативца Југославије и кошаркаша Партизана и Реала, који је у велики кошаркашки свет отишао, управо, из Радничког и врха градских власти. И тај Раднички има екипу, али то је очигледније него у случају оног претходног, с обзиром на ранг, да се прошета до више лиге.
Ипак, сада се у спортском и кошаркашком Крагујевцу поставља, чини се логично питање „: Који је наш Раднички?
На информације у локалним електронским медијима, појављују се коментари попут овог, потписаног са „црвени ђаволи“, а односи се на Раднички 1950:
– Ово није крагујевачки Раднички. Ово је клуб из Смедеревске Паланке који нико у Крагујевцу не подржава. Прави Раднички, на челу са Николом Лончаром креће такмичење у Другој српској лиги. После великог броја реорганизација и „гимнастика“ посебне врсте, овај клуб је, у ствари, наследник некадашњег Студента КГ, који је потом свом имену, и када је постојао „онај“ Раднички, додао префикс Раднички и постао Раднички Студент, да би тадашње власти имале Разлог да га, као градски, финансирају, па је потом потписао уговор, опет са „оним“ Радничким да као млади тим игра у Регионалној лиги, као Раднички Шумарице, али је играо под називом Шумарице.
У једној од информација на званичном градском сајту својевремено је писало:
– У згради Града Крагујевца данас је озваничена сарадња између Кошаркашког клуба Раднички и Спортског клуба Фока, на основу које је формиран млади тим Раднички-Шумарице.
Ипак, тим је играо под именом Шумарице, а на званичном сајту овог клуба пише:
– КК Раднички 1950 релативно млад кошаркашки колектив који представља највиши сениорски ранг у нашем граду после одласка јадранске лиге. Сениорски тим који претежно састављен од крагујевачких играча тренутно се такмичи у Првој српској лиги – „запад“ са амбицијом да уђе у виши ранг – Прву Б лигу. Префикс „1950“ који је додат на име бренда спортских колектива града на Лепеници није узет без разлога.
Уз то, овај Раднички је од Младости из Смедеревске Паланке „купио“ ранг у којем и сада игра. Дакле, јасно је да је то нови клуб, а не стари Раднички.
У Првој регионалној лиги Србије „запад“, Раднички 1950 остварио две убедљиве победе, ау наредном колу, у недељу, у Спортској хали „Гордана-Гоца Богојевић“, у Великом парку, игра против Златара из Нове Вароши.
ККК Раднички играо је јуче (четвртак, 15. октобар, дворана „Језеро“, 19,30) у првом колу Друге регионалне лиге „запад 2“ против екипе Бане из Рашке.
На другој страни, Никола Лончар, председник Крагујевачког кошаркашког клуба Раднички истиче да је његов клуб члан породице Спортског друштва Раднички и да је само он наследник тог имена које слови од 1950. године.
– Ми нисмо добили новац од града Крагујевца, јер у време конкурса нисмо ни обновили рад Кошаркашког клуба Раднички. Но, то неће да нам буде проблем, јер ми смо име и већ имамо спонзоре који су спремни да уложе у клуб који има амбиције да Радничком врати име, квалитет и славу које је имао – објашњава Лончар.
Иако, најпре није желео да разговара, објаснивши да је формирање тима у току и да ће информације дати на једном скупу свим новинарима, што се догодило синоћ, ипак је пристао да објасни статус и место овог клуба у крагујевачкој кошарци, што је и било једино питање на које смо тражили одговор.
Раднички 1950 од Скупштине града за активност у овој години добио шест милиона динара.
Извор: шумадијапрес.цо.рс
Коментари
коментара
Zar nije Svislajon bio „pravi“ Radnicki?