Кошаркашки клуб РАДНИЧКИ – НАЈВЕЋА ПОБЕДА ВАН ПАРКЕТА
…акцију је, под својим кошем започео капитен, додао лопту плејмејкеру који је организовао акцију, додао је беку, а овај одиграо „пик енд рол“ са центром, проиграо крило, које је акцију успешно окончало поготком…
Не, није у хали „Језеро“, нити су навијачи ови са стране. Данас се не чује хук трибине. Данас су сви у просторијама Дома омладине. Као и у данима славља, кошаркаши стижу, навијачи их дочекују, пуни се кош…пакетима! Хуманитариним!
Чудо су ти кошаркаши, увек ме изненаде брзином којом размишљају. Израде акцију у секунди у својој глави, реализују је још брже. Није ваљда ни чудо да су стигли први да помогну. Оним редом са почетка текста. Имена не помињем, љутили би се, али позиције остају.
Исте вечери, помоћ је упућена најугроженијима, у тим, првим тренуцима трагедије. Питали су, одакле оволико, кад пре!? Измамили смо им осмех када смо рекли „Хвала Богу да је део у новцу, иначе би попадали од ношења ствари.“ И, да, рекли смо им, поздрављају вас кошаркаши „Радничког“, момци великог срца, бритке памети и јаких руку. Момци који су били ту и да помогну кад било ко други заустави ауто, да га испразне у пар корака. Зато им кажемо БРАВО!
Треба ли рећи да су кошаркаши велики људи!? Да брзо мисле и још брже реализују акцију!?
Драги наши кошаркаши, показали сте да хуманост нема границе, били и остали дивови под кошевима, поносни смо на вас, нећемо вам рећи хвала, не би вам „стајало“, зато кажемо БРАВО!
Чудо су ти кошаркаши, увек ме изненаде……ШИРИНОМ, не висином! БРАВО!
Текст: Ненад Максимовић
Фотографије: Жељко Јанковић
Коментари
коментара