Познато је да спорт позитивно утиче на јачање националне самосвести. Тако је и јачање Соколског покрета у нашој земљи и нашем народу позитивно утицало на васпитање генерација ко- је су на својим плећима изнеле Балканске ратове и Први свет- ски рат. Из ових ратова Србија је изашла као победник а српски народ уједињен у једну државу. Показало се да су официри и војници који су прошли Соколску обуку били најспремнији и најспособнији, зато је намера новостворене државе, Краљевине Срба Хрвата и Словенаца касније Југославије, била да се и убудуће омладина васпитава у Соколским и сличним удруже- њима која подстичу патриотизам и јачају борбени дух и тело.
Српска авијација створена у претходним ратовима била је још млада и требало је радити на пропагирању значаја авија- ције у будућности. Тако у циљу упознавања најширих народ- них маса са авионима стварају се Аероклубови чији је зада- так да код становништва стварају интересовање и љубав према аеронаутици и авијацији као и да оспособљавају кадрове који ће војску служити у том роду војске али и да окупљају бивше и садашње пилоте у својим редовима. Оснивач Аероклуба и његов доживотни почасни председник Светислав Хођера био је истакнути члан Сокола и учествовао је са жупом Душан Силни на свесоколском слету у Прагу.
Група чланова Соколског друштва из маја 1926. године (колекција Јевђа Јевђовић)
Аероклубови као релативно нова удружења природно су желели да имају што ближу сарадњу са традиционалним и патриотским националним организацијама. У време диктатуре најмоћнија таква организација био је Соко Краљевине Југославије. У складу с тим намерама Средишна управа Аероклуба је на својој седници одржаној 13. фебруара 1930. године донела следеће одлуке:
1. да се све организације »Наших крила« упишу у чланство Сокола.
2. да се свим силама утиче да и сви чланови »Наших крила« постану чланови Сокола;
3. да се на наредној главној скупштини унесе у статуте овај додатак »да сваки члан Наших крила треба да буде и члан Сокола;
4. да се ступи у везу са осталим друштвима како би и она повела акцију у овом правцу;
5. да се приликом овогодишњег свесоколског слета у Бео- граду изврши такође први слет свих аероплана набављених у нашој земљи у току ове године од стране организација и члано- ва »Наших крила«, који представљају почетак добровољне ју- гословенске ваздушне флоте. Да се на овај слет југословенских крила позову и чехословачки и пољски аероклубови са својим ескадрилама. На овај начин, у једној величанственој свечано- сти да се манифестује идеја присне везе између »Соколства« и »Наших крила« а и сваког другог патриотског подухвата.
Кад говоримо о Крагујевцу почетна година што се Аероклуба тиче је 1926.година. У великој сали окружног одбора одржан је 10. 1926. године састанак пријатеља Аероклуба. Тог дана одржана је скупштина на којој је изабрана прва управа овог удружења у нашем граду.
Од двадесет чланова изабраних у прву управу Аероклуба. пет су чинили истакнути чланови Сокола. За првог потпред- седника је изабран Војислав Калановић тадашњи председннк општине и председник Суда части Соколског друштва; Чланови управе су били: Миленко Варјачић потпуковник један од зачетника Соколског друштва и први секретар друштва а тада члан управе; Ђура Брзаковић велики жупан у пензији један од најстаријих чланова Сокола и једно време старешина Со-колског друштва; Милоје Павловић професор и дугогодишњи старешина Соколске жупе; Душан Ђурић адвокат, резервни пилот и режисер у Соколском позоришту друштва Крагујевац I; Поред ових било је још чланова друштва у управи и чланству. Каснијих година чланови одбора Аероклуба били су и следећи истакнути соколи: Вељко Лемајић зубар – секретар Аероклуба, Танасије Голић, професор – члан Управе Аероклуба, Светислав Васиљевић рез. авијатичар- секретар Аероклуба, Душан Јакшевац апотекар – члан управе Аероклуба, Живота Јовичић капетан I класе – члан Надзорног одбора Аероклуба, Бранко Милићевић, сарач – члан Надзорног одбора деловођа, Никола Банковић, пословођа ВТЗ – шеф моделарске секције и I секретар Аероклуба Крагујевац, Тодор Димитријевић судија, Средоје Каранац инжењер – председник Аероклуба, Драгић Поповић учитељ – члан Надзорног одбора Аероклуба, Ђорђе Аранђеловић, ђенерал — члан управе Аероклуба.
Нажалост, спискови чланова Соколског друштва нису сачувани тако да су ови подаци произишли из делимично сачуваних спискова управа Соколске жупе и Соколских друштава Крагујевац – матица и Крагујевац 1.
Јевђа Јевђевић правник
Крагујевачки аеромитинзи,
Вељко Лековић
Коментари
коментара
