Оснивање „Српског Аероклуба“
Резервни авијатичари са Солунског фронта настањени у Београду, редовно су се окупљали и присећали успомена из минулог рата и своје летачке каријере. Дружећи се тако дошли су на идеју да оснују Аероклуб, по угледу на Француски Аероклуб. На састанку 22. октобра 1921. године, група солунских авијатичара у Београду у кафани „Код белог орла“ основала је први „Српски Аероклуб“ и изабрала привремену управу Аероклуба, са циљем да се чланство и шира јавност упознају са улогом и значајем ваздухопловства у друштву. Прва редовна (оснивачка) скупштина Аероклуба одржана је 14. маја 1922. године. На тој скупштини основан је „Аероклуб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“ и донета клупска правила, израђена по узору на аероклубове Француске и Белгије, чиме су створени услови за успешан развој аероклуба. Друга редовна годишња скупштина Аероклуба одржана је 1. априла 1923. године, на којој је аеронаутички инж. Тадија Сондермајер именован за председника Управног одбора. Захваљујући њему наставља се активност и развој Аероклуба, врше се пропагандни летови војних авиона и ради се на подизању свести код грађана о непроцењивом значају авијације за одбрану отаџбине. Покренуто је питање о подизању фабрике аероплана и мотора. Династија Карађорђевић је наследника престола Петра именовала за покровитеља Аероклуба, а од 1924. године је кнез Павле постао активни доживотни председник Аерогслуба, који касније прераста у Аероклуб Краљевине Југославије „Наша Крила“. Трећа годишња редовна земаљска скупштина Аероклуба одржана је у сали „Кола српских сестара“ у Београду 30, марта 1924 године, када је уз редовну анализу протеклих активности поздрављено оснивање нових одбора широм земље. Посебно је значајно истаћи и покретање стручног часописа, органа Аероклуба „Наша крила„, чији је први број изашао 01. јуна 1924. године. Све до 01. маја 1932. гдоине часопис је излазио једанпут месечно, а после тога излазио је петнаестодневно.
Оснивање Аероклуба у Крагујевцу
Аеро снимак центра Крагујевца из 1024. године
После оснивања Аероклуба у Београду, убрзо се оснивају одбори у многим деловима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Оснивају се Месни одбори Аероклуба у Суботици, Новом Саду, Шапцу, Тузли, Струмици, Љубљани, Скопљу, Неготину, Зајечару, Брзој Паланци, Кладову Вишеграду и Михајловцу.
У Шумадији међу првима 10. октобра 1926. године оснива се Месни одбор Аероклуба у Крагујевцу, који касније прераста у Обласни одбор. О том догађају престонички лист „Политика“ пише: „Данас пре подне, у великој сали окружног одбора, одржан је први састанак пријатеља Аероклуба. Велики жупан Станоје Белић отворио је састанак и у кратким тезама гово- рио о значају аеронаутике, затим је добио реч Дамљан Влајић, артиљеријско-технички пуковник у пензији и потпреседник главног одбора Аероклуба из Београда, који је говорио о значају ваздухопловства. Затим је изабран један кандидациони од- бор који је предложио следећу листу: председник дивизијски ђенерал Добросав Миленковић, потпредседници: Воја Калановић, председник општине и Живојин Томић, директор женске гимназије, секретар Милорад Милић, адвокат, благајник Миодраг Бојаџић. индустријалац; чланови Управног одбора г-ђе: Милица Симић, Драга Павловић-Бојаџић, Лена Боровић, генерал Константин Констатиновић Егер председник руских колониста, Милан Петровић, директор мушке гимназије,. Срећко Максимовић председник окружног одбора, Миленко Варјачић, потпуковник, Милоје Јефтић, трговац, Милан Ђорђевић, јувелир, Ђура Брзаковић, велики жупан у пензији, Милоје Павловић, професор, Душан Ђурић, адвокат и резервни авијатичар, Драгомир Симовић, трговац, Тодор Петковић, управитељ основне школе и Миливоје Јовичић, капетан II класе. Пошто је предложена кандидациона листа једногласно примљена ђенерал Миленковић захвалио се на избору па је потом седницу закључио.“
Душан Ђурић, резервни авијатичар
У архивама и локалној штампи нема сачуваних података о раду и резултатима Аероклуба у 1927. години. А у 1928. години главни задатак Аероклуба био је оснивање Месних одбора у варошицама, тако је формиран прво Месни одбор у Горњем Милановцу. Аероклуб у Горњем Милановцу основан је 3. јула 1928. године на иницијативу обласне управе Аероклуба са се- диштем у Крагујевцу. Изасланици управе Аероклуба били су пуковник ђорђе Аранђеловић члан управе и поручник Живо- та Митровић благајник, који су сазвали збор и конституисали Месни одбор. „Збор је одржан у шест часова после подне и 5ио је необично добро посећен. Збор је отворио пуковник Аранђе- ловић једним пригодним говорому комеје позвао присутнена заједничку сарадњу у одбрани земље. За време његовог говора изнад вароши је кружио један аероплан што је изазвало веома велико одушевљење. После говора Аранђеловића за председ- ника збора изабран је Урош Грбић директор гимназије, који је у свом говору нагласио да су Рудничани увек били задахнути националним духом и да ће и овога пута помоћи наша крила, која ће играти најважнију улогу у будућој одбрани земље.“
Затим је формирана управа Месног одбора у саставу: Љуба Поповић прота, Радомир Радовановић пекар, Божа Тјорђевић трговац, Живадин Красојевић инжењер, Милош Стаменковић потпуковник, Катарина Мајданац, Радојица Топаловић рентијер, Михајло Јефтић економ болнице и Драгиша Таловић директор банке. Такође установљен је и Надзорни одбор у који су изабрани Богољуб Марковић срески поглавар, Добрица ђокић учнтељ, Александар Петровићдиректорбанке, Емилија Мило- шевић и Димитрије Дошић пензионер. Зборује присуствовало око 120 грађана а 80 их се тог дана уписало у чланство. Апотекар и председник општине Драгољуб Скубица уписао се за члана и утемељивача и приложио 500 динара.
Делегати по повратку са збора у Крагујевац били су задо- вољни резултатима и очекивали напредак у раду новог Месног одбора. Међутим, почетни полет брзо је спласнуо, због кризе у земљи 1929. године и немоћности да се обезбеде средства за развој инфраструктуре, долази до гашења одбора Аероклуба у Крагујевцу и Горњем Милановцу.
Крагујевачки аеромитинзи,
Вељко Лековић
Коментари
коментара
