Лака лова – „Easy money“

Лето, крај дана, забавно друштво у дворишту, креће сумрак и баш тада, појавише се „неке птице“. Пријатељица одмах поскочи и рече: „Еј, па ево их слепи мишеви, ви имате слепе мишеве!“. Почнем да је убеђујем да то нису слепи мишеви, одакле они у центру града… пре ће бити да је нешто друго, али она ми не верује. Прикључе се и остали и констатују да су ипак – слепи мишеви. Док у неверици и страху умало не почех да паничим, она додаје: „Па ви не знате колико сте срећни, зар не знаш? Ухватиш слепог миша, одсечеш му крило, ставиш у новчаник и има да се ошашавиш од пара“. Ако ово народно веровање узмемо за озбиљно, било би потребно да имам довољно храбрости да га „уловим“, што инече не бих смела ни за живу главу. Али, рецимо да сигурно има људи који су храбрији од мене, па се питам зашто ово неко није разрадио као одличну пословну могућност? – Уловиш слепог миша, продајеш крила, а они који купе, „Ошашаве се од пара“. Не знам за купце, али једно је сигурно: продавац би могао нешто и да заради, ако гапритом и себи стави у новчаник, ето пара „к’о блата“. Зашто би онда људи радили? Ово је много једноставније…

Још увек нисам уловила слепог миша, мој новчаник је остао ускраћен за његово крило, да ли је ово истина не могу да тврдим, али од тада, када неко пита како иде посао, кажем:„Ма, ошашависмо се од пара!“.

Не познајем особу која бар једном није маштала о „лакој лови“ – или како браћа енглези кажу „Easy money“. Како би само било идеално: башкарење по егзотичним плажама, ферари, приватни авиони, луксузни апартмани, кућа из снова и то све падне онако „с’ неба“. Ко још не сања о томе да не мора ништа да ради, а може много да троши, купује шта год пожели: скупа кола, јахте, виле, авионе, камионе… и све оно што иде уз то… Кренем тако у потрагу за лаком зарадом, где се уз мало труда много зарађује и почнем и ја да маштам…

Размишљам како би само било идеално да постоји биљка која „рађа“ новац. Али није баш то тако лако: морамо да је набавимо, посадимо, окопавамо башту, негујемо, прихрањујемо, па ако желимо да лепо расте још и да јој причамо и певамо, приде још и да је заливамо. Пуно посла. Ништа лако, опет мора да се ради :(.

Покушавам да се досетим даље. Ма идеалне су игре на срећу… ту су тикети, лото, „греба“… Него опет, треба да се „погоди комбинација“. Имамо улагања, која буду или не буду враћена, мора да се размишља, погађа, понекад и оде до уплатног места… Могло би се рећи доста рада да би се можда нешто добило, а зарада неизвесна.

Било би боље да паре саме падају с неба. Нешто као киша. Проблеми настају када схватимо да од „више силе“ зависи када ће падати. При том морамо да сакупљамо паре које су пале по дворишту, улицама, околини. Вероватно нам не би одговарао повијен положај, болела би нас леђа. Ако треба да се покупе и оне које падну на кров или дрвеће, треба храбрости да се попнемо. Ако, тресемо дрво ризикујемо да нам нешто падне на главу… и опет мора да се ради

Онда се сетим оног вица кад Муји кажу: „Болан иди у Њемачку, тамо има пара на сваком кораку“. Муја купи карту, оде у Немачку, изађе из воза, крене и наиђе на 100 Еура на путу. Он се обрадује и схвати, да је то што су му рекли, „жива истина“. Али каже: „Па вала нећу радити баш од првог дана“ и продужи даље…

Има ли „Лаке лове“?

Има ли некога међу вама коме новац долази тек онако, има ли „’леба без мотике“?

Онда се појаве особе које се баве МЛМ-ом (мулти левел маркетингом), позову вас на уводну причу и добијете могућност да вам се остваре сви горе поменути снови. Слушате, гледате и просто не верујете шта се догађа. Ваши снови управо почињу да се остварују, па то је оно о чему сте одувек маштали… На њиховим чековима силне нуле, а они „ништа не раде“, кад их слушате просто милина. Све су приче исте: само се учланите, одмах можете да напустите свој досадни посао, прикључите се „нама“, радите кад хоћете и колико хоћете, чекови стижу сваког месеца и то добра зарада. Ви ништа не радите, путујете са нама, трошите и уживате… Следе слике бесних аутомобила, луксузних апартмана, егзотичних путовања и све оно о чему један просечан човек може да машта и верује да се то дешава некоме другом…

Да ли је то могуће? Јесте, али како? Е, то је тема неке наредне приче…

Читамо се ускоро

Коментари

коментара