Љубиша Јелић Пинки – јер је видео Тита

Данас, када се обележава Дан младости и 120 година од Титовог рођења, штафета је још једном кренула, али овога пута завршиће, уместо у рукама, на Титовом гробу. И на данашњи дан 1955. године је као члан пионирске екипе гимнастичара наступио пред Јосипом Брозом – Љубиша Јелић. Тада је видео Тита и сутрадан постао крагујевачки Пинки.

Све је почело када је запажена екипа младих гимнастичара из крагујевачког насеља Колонија и чланова Друштва за телесно васпитање „Партизан“ наступила на Републичком слету у Београду 1955. године. Тада је екипа од десет младих Крагујевчана позвана да учествује на једној од првих прослава Дана младости и 25. маја да буду Титови гости.
После 15 дана припрема у Београду, млади Крагујевчани су 25. маја наступили на отварању велике прославе Титовог рођендана, ау част учесника слета приређена је и вечера на Белом двору, којој су присуствовали и десеторица крагујевачких дечака са васпитачима.

Љубиша Јелић, чији се и сликарски студио у Крагујевцу због надимка који је добио у детињству зове „Пинки“, тада је први пут видео Тита.
– После наступа, Тито је желео да се слика са нама, ја сам тада имао десет година. Пришао ми је, загрлио ме и рекао да жели да се направи Једна фотографија са нама. Од свих екипа које су учествовале у прослави, Тито је желео да се слика баш са нама, и то је изазвало велико узбуђење – за „Шумадијапресс“ каже Јелић.
Крагујевачке гимнастичаре за наступ пред другом Титом спремали су тренери и педагози Ненковици Шмит, Ивица Бојовић и Пура Пајевић, који су најзаслужнији за развој гимнастике и спорта у Крагујевцу, а касније су основали и школу фудбала кроз коју су прошле генерације талентованих крагујевачких спортиста.
Колико је било важно да наступ пред најважнијим човеком Југославије буде перфектан, толико је и утисак упознавања са њим остао јак, па и данас Љубиша Јелић поносно носи свој надимак, и сећа се осећаја када је угледао Тита.

– Импересија је била много јака када сам га угледао у природи. Када сам се вратио кући мајка ме је питала јесам ли задовољан наступом, а ја сам јој тада рекао да су Тито и Јованка најбољи и најлепши људи на свету. И даље тако мислим, иако је ново време донело промене. Утисци од тог дана остају трајно у мени, а тај дан ми је оставио и надимак за цео живот, може се рећи да свој живот и сада делим на период пре и после упознавања са Титом – кроз смех каже Пинки.
По повратку у Крагујевац, чим се ујутру појавио у школи, Љубишу Јелића су сачекали другари који су га прозвали Пинки, он сада каже да га од тада нико више и не зове Љубиша.
Десеторица дечака, гимнастичара из Старе Колоније, који су пре скоро 60 година упознали Маршала су касније постали музичари, фудбалери, уметници, али једно је сигурно, ни Пинки ни остали млади спортисти никада неће заборавити 25. мај 1955. године – дан када су упознали Тита.

извор и фото: sumadijapress

Коментари

коментара