Оснивач прве државне апотеке, са седиштем у Крагујевцу. Знајући за жељу кнеза Милоша да оснује апотеку, обратио му се с молбом за новчану помоћ и обећањем да ће радити као апотекар после завршетка студија у Пешти. Око 17/29. априла 1835. Илић је стигао у Крагујевац и до јесени 1836. радио на организовању и отварању тзв. Правитељствене апотеке. Као апотекар, имао је задатак да израђује лекове и врши експертизе лекова, да врши хемијске анализе и анализира минералне воде, што је раније рађено у Бечу. Примењивао је аустријску фармакопеју из 1822. и 1836. године. Потребне сировине за справљање лекова налазио је у крагујевачким и београдским радњама, које су своју робу добављале из Аустрије и околних балканских простора. Из апотеке су се, уз кнеза и дворане, снабдевали војници, гардисти, грађани и окружни лекари (физикуси). Апотека је коначно пресељена у Београд 1841. године, а са њом и апотекар Илић. Радио је у њој све до њене приватизације, 1859. године. Од те године, па до смрти био је на дужности државног хемичара.
Коментари
коментара
