Привредни развој у лепеничкој области у XV веку на степену робно-новчаних односа захтевао је посебан центар за размену производа. То је и утицало да се село Крагујевац претвори у трг.
Крагујевац је, дакле, прво настао као село које се досељавањем занатлија и других становника претворило у трг. Развио се на земљишту на коме се и данас налази, у оно време врло погодном за насеље због саобраћајних веза које су се са свих страна овде стицале.
Заснован је на обали Лепенице, на врху котлине која почиње да се шири после ушћа Грошничке реке. Долином Лепенице водио је главни пут и из долине Велике Мораве у долину Груже. На простору, на коме се Крагујевац развио, у Лепеницу се уливају с леве стране потоци, а некада реке, који се данас зову: Сушички поток (улива се код Кланице) Ердоглијски поток (улива се у близини Пијаце), Дивостински поток (улива се близу Железничког моста) и Драчки поток, који се спаја са Дреновачким потоком и од њих постаје поток Козујево (улива се код села Станова). С десне стране у Лепеницу се уливају: Грошничка река (улива се близу Циглане у Грошници), Ждраљица (улива се код железничке станице Завод), и Бресничка река (улива се у близини Кланице). Сви ови речни токови у XV веку морали су имати шира корита, много више воде, а њихове долине су служиле као путеви и везе са насељем у коме је био трг.
На овом тргу су продавани предмети ратарско-земљорадничке и занатске производње. Везе између купаца и продаваца одржавале су се на вашарима који су се у Србији звали трг или панађур. Обично су се одржавали уочи извесних празника. Пазар, или, како бисмо данас рекли, пијачни дан, одржавао се једног уобичајеног дана у недељи, за ближу околину, а панађур за ширу. На панађур су долазили и страни трговци и доносили увозну робу: тканине, со, највшпе морску со, шећер, зачине, сапун, свеће, кожне предмете, оружје, коњску опрему, ланце за стоку, а куповали су за извоз: стоку, вуну, сир, суво месо, восак, мед, коже од дивљачи и дресиране птице за лов: соколе и крагује.
На тргу су продавали робу и домаће занатлије: грнчари, кожари (звали су се табаци), седлари, уздари, клобучари (израђивали су капе и шешире), шавци (шили кожне панталоне), обућари, ковачи, калајџије, оружари и др.
Новац је био српски, кован у српским ковницама; било је у оптицају дубровачког и млетачког новца, а од доласка Турака и турског кованога сребрнога новца (акче).
Лаки прилази Крагујевцу речним долинама са свих страна давали су му велики значај као тргу у коме су се одржавали панађури.
Коментари
коментара
