Прва жртва фашиста у Крагујевцу била је петогодишња Нада

Прва жртва фашиста, зла које је у црно завило Крагујевац, била је једна петогодишња девојчица. Надежда Чокић.

А о њој се до сада није писало. Нема је у књигама, али је има у сузама које за њом лију 74 године. Њу је убио немачки војник док се играла крај своје куће 29. јуна 1941. године

Девојчица, лепотица, погођена је у срце, и умрла је на рукама своје мајке. Она није била војник, ратник, ни ђак није стигла да буде. Била је само анђео. И жртва злотвора.

Сећање брата

Поводом обележавања 70. годишњице победе над фашизмом, на изложби у Крагујевцу ће први пут јавности бити приказана прича о тој девојчици.

Да је Крагујевац стрељани град, зна се. Познато је и да је стрељано за три дана 2.500 цивила, међу којима су били и ђаци, чистачи обуће… Али да је зло било такво да је неко пуцао иу дете од пет година, то се још није знало.

Слободан Чокић је брат настрадале довојцица. Има 85 година, али није заборавио трагедију коју је доживела његова породица.

Касарна

– Ми станујемо поред касарне, а ту је, крај нашег дворишта, био магацин са одећом. Од крађе га је чувала мала чета Немаца. Отац нам је забранио да се приближавамо касарни – сећа се Слободан, који је тада имао 10 година.
Сестру Надежду звали су Нада.

Пуцањ

– Тог дана се добро сећам, 29. јун. Био је леп дан, брат и ја смо се играли, а Нада, наша љубимица, играла се са другарицом у комшилуку. Имала је белу плетену бенкицу, сукњицу обрубљену цветовима. Чули смо пуцањ. Сви смо се тргли. Брат и ја смо појурили, и видели сестру коју води комшиница… Глава јој је пала. Вукла је ноге. Запамтио сам једну црвену мрљу на блузици… Мајка ју је ухватила у наручје. Нада је само зајаукала, умрла јој је у загрљају… – прича Слободан Чокић и плаче.

Ковчег је био у кући. Сутрадан је дошао један немачки официр.

– Извињавао се, говорио да је тај војник који је пуцао у дете луд. Али ми од тога нисмо имали ништа. Већина који су били на сахрани, после су стрељани, 21. октобра… Од свештеника па надаље – прича Слободан.

Мајци није било утехе

Слободанов брат Томислав је имао 12 година када је Нада убијена, хтео је да се свети, говорио је да ће убити било ког Немца…

– Гледао је стално у место где нам је убијена сестрица. Отац му није дао да се свети, али тугу нико није могао да избрише. Трагедија је на нас оставила велики траг. Мајку памтим како је годинама, до своје смрти, држала слику наше Наде и плакала, нарицала… Утехе јој није било – каже Слободан.

Његов брат Томислав је отишао, када је Крагујевац ослобођен, у војску. Имао је 15 година, а после три недеље је страдао на Бумбарево брду код Кнића. Био је 13. новембар 1944.

– И данас сам поносан на њега и на сестрицу. Жалим целог живота што нисам раније рођен да сам и ја могао да се борим против зла… – каже на крају Слободан Чокић

извор: Блиц, текст: Н. Радишић, фото: Н.Раус, приватна архива

Коментари

коментара