Цинцара је у Крагујевцу било веома рано. Од свог доласка они су махом били механџије и кафеџије. Других послова су се прихватали пошто би стекли иметак. Њих је пре свега занимала трговина и бакалук. Када је процес индустријализације захватио Србију, они су почели пласирати свој капитал и у друге делатности. Под утицајем грчке цркве и грчке културе, они су се осећали као Грци, па су се често и називали Грцима. Неки су рано били стално настањени заједно са фамилијама, док је већина имала фамилије у својој постојбини, а они су радили у Србији, и с времена на време одлазили кући, а у старости обично остајлаи код кућа, у родним местима. Континуитет насељавања Цинцара у Крагујевац одржавао се дуго, кроз читав 19. век. Обично би старији досељеници, пошто би се привикли, доводили млађе и своје рођаке, а ови друге и тако су постепено прелазиле читаве фамилије. У Крагујевцу их је било још за време Турака, али су масовније насељени за време прве владе кнеза Милоша Обреновића. За њих се може рећи да су били веома штедљиви људи и веома солидарни. Дуго су они одржавали везу са „старим крајем“ и били чврсто везани за своје сроднике.
Занимљиво је да су у првим годинама по досељавању у Крагујевац готово сви они говорили грчки, само су се у кући служили цинцарским језиком. Временом се то изгубило, тако да између два рата готово ниједна њихова породица није говорила грчки. Што се тиче ношње, она је била слична грчкој. У време прве владе кнеза Милоша Обреновића као трговци се помињу Риста Палигорић, Сима Филиповић и Јанко Груја. Они су неколико пута ишли трговачким послом „чак у Азију“.
Према крајевима из којих потичу, утврђено је да у Крагујевцу има око петнаест кућа досељеника из Селишта и Шатишта. Ови досељеници у Крагујевцу имали су своје удружење. Једна група Цинцарских породица досељена је из Јањине и Костура – Хаџи-Николајевићи, Трандафиловићи,Клонда, Ладас, Почу, Констандиновићи, Атанасијевићи, Томићи, Зојидес, Михајловићи, Аризовићи.
Неколико Цинцарских породица насељено је из околине Корче из Дарде – Димитријевићи и Костићи, док су се из Бобошчице населили Анастасијевићи. Да би се помогли они су имали удружење „Маловиштанац“ које је дуго радило, а окупљало је људе пореклом из тог краја: Филиповићи, Палигорићи, Голићи, Ристићи, вулкан, Наче, Николићи, Аћимовићи, Махаиловићи, Чомићи, Ћермиле, Трифуновићи, Ђорђевићи, Димитријевићи, Симићи, Мета, Димићи, Тотани, Стојановићи, Костићи, Тодоровићи, Риза. Махом су они били кафеџије и трговци, а било је и чиновника.
У документима 19. века срећу се и Цинцарска презимена Караманлис, Јоаниду, Јанулис, Данас и друга, што указује да је у Крагујевцу било и Грка насељеника.
„Кафане старог Крагујевца“
Бориша Радовановић
Коментари
коментара
