Прве кафане у новој престоници Србије, Крагујевцу, јављају се двадесетих година 19. века. Током урбаног раста вароши ницале су нове кафане, а како се број становинка повећавао повећавао се и број утоститељских објеката.
У време када је био престоница, кафана је у Крагујевцу највише било у најужем центру, али и у улицама које сус се из разних праваца сливале у варош.
Какав је био начин окупљања, забављања и излазак у кафане нема поузданих сведочанстава. Када је српске градове захватио „хук“ за оснивањем друштава, кафане су се пуниле, а нешто доцније, са разовјем партијског живота, кафане постају полигони за страначка надметања.
Било је кафана које су радиле само по дану и увече се у пристојно време затварале, али и оних које су радиле само ноћу.
Костина кафана
Познато је свима да су нам ханови у варошима од Турака остали и да су они постепено нестајали како се успостављала српска власт и отваране су кафане од стране Цинцара или Срба. Многи Крагујевчани не знају да је јошш за време прве владе кнеза Милоша Обреновића за отварање кафане у новој престоници било потребно прибавити одобрење Кнеза.
У документима кнежеве канцеларије сачувана је једна молба Косте Јовановића за отварање кафане у Крагујевцу из 1822. године. То је уједно и први документ који говори о угоститељским објектима у овом граду. Тај документ писан је 14. априла 1822. године и гласи:
Високороднии и Високопочитаемии Гоеподару мње Милоетивеишии Благодеју!
Нињешнаја оекудост, И лишение потребних косодержевију домо мог, творе ме дерзновена вам теплие Благодетељу! У Лицу ове прозбе предстати, и вас всепокорњејше молити; дабисте глагоизволили допуститими друго Средство Коепоможенију мом тражити. Будући да Службу, коју сам до Сад Код Вас Оправљао, не може Сиротињу моју загладити, нити пак у Будуште помоћу овог Звакиа нињеђнег предвидим. Развје ако ви Милоетивејшии Благодеју! благоизволите излити наме вашу Отеческу Милост дати ми Кафану; А овоће право Средетво бити Запомоћиме; коју Обештавам се; –
1-во Европејски держати, и јошт ствари коеју су у Кафани нуждне прибавити, –
2-го чистоту не токмо у Кафани, но и по свим Ссбама набљудавати по заповести ВАшод како ви будете благокзволили Заповедити; Зато молим јего Виеокородие покорњеише, моему желанију на клоњени бити, коећу ја целог течениа Живота моего благодаран бити; –
и на Зиватисе Милостивејили Государ Вашего Високородеа Все покорњејши
Слуга
Коста Јоанновић
У овој кафани је фебруара 1839. године боравио неколико дана и француски вицеконзул у Србији, А. Дикло. Када је Порта отворила могућност свим силама да у Србији могу основати дипломатска преставниђтва, француско министарство спољних послова именовало је А. Диклоа за француског вицеконзула у Србији. Његов основни и најважнији задатак био је да извештава своју владу о политичким и трговачким приликама у Кнежевини. У том циљу боравио је на двору у Крагујевцу код кнеза Милоша.
По његовим речима Костина кафана, после француских, изгледала му је „веома рђаво“. Још је напоменуо да је то „једина механа која је постојала“. Вероватно је мислио на једину кафану која је имала собе за преноћиште, јер један попис кафана из 1836. године бележи у Крагујевцу – 72 механе.
Пренето из књиге „Кафане старог Крагујевца“
Коментари
коментара
